Грмошчица
| Грмошчица | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. tabescens
|
| Биномно име | |
| Armillaria tabescens (Scop.) Emel (1921)
| |
| Синоними | |
|
Agaricus gymnopodius Bull. (1798) | |
Грмошчица или грмача (Armillariella tabescens) је јестива гљива коју можемо наћи у густим грмовима, на пању и около њега, често се може наћи у коријењу, као паразит на листопадном дрвећу (чешће на храстовом и кестенастом а рјеђе на буковом и багремовом). Највише се може наћи у Хрватској, и ту је најчешће виђена док се у осталим крајевима мање проналази. Воли топла, сунчана станишта, те успјева и на Јадрану а затим у сјеверној Африци, на Флориди па чак и у тропима.[1]
Клобук[уреди | уреди извор]
Клобук грмошчице износи од 4 до 15 cm, у свим фазама је испупчен (није никад пљоснат, нити удубљен), увијек са заобљеном средишњом избочином. По том избоченом тјемену, а често и шире је сува, храпава кожица распуцана на ситније крљушти и на крупнија поља тако да на површину провирује бијело месо. Крај клобука није урезан. Клобук му је боје меда, жутосмеђ до црвенкастосмеђ, па понекад и смеђ, а понекад свијетао тако да изгледа као да је бијел. Иако се могу наћи и такви примјери, највише их има да су кожнатожути. Крљушти су им разнолике, а често и ушиљене, тамније од основе тако да према крају клобук изгледа знатно свјетлији.[1]
Листићи[уреди | уреди извор]
Листићи су код грмошчице мање-више силазни, танки, средње густи. Помијешани са ламелулама, каткад широки - каткад уски. Бијели су, евентуално се на њима може пронаћи дашак меснатог или изабел тона; старији се тачкасто смеђе или попут рђе мрљају.[1]
Стручак[уреди | уреди извор]
Стручак је величине од 6-10-(12)/(0.6)-0.8-1.8 cm, ваљкаст, тек се у дну корјенасто сузује. Стручак им је гладак, без бразда, го, само понекад при врху са ситним смећкастожутим пахуљицама, а у дну с неколико влаканаца. Без прстена и без прсенолике зоне, једноставно постепено одозхо надоље тамнији (од бијелог врха до црно/смеђег дна). Било пун, било цјеваст, било у потпуности шупаљ. Тврд али ни целулозан ни плутаст.[1]
Месо[уреди | уреди извор]
Месо је танко, еластично но у устима је мекано а у дебљем дијелу клобука и у горњем дијелу стручка бијело, остло смеђим прожето. Укус меса је благ, изузетно након дужег жвакања мало опор; мирис је угодно освјежавајућ но слаб.[1]
Отрусина[уреди | уреди извор]
Отрусина је код грмошчице истакнуто бијела.
Микроскопија[уреди | уреди извор]
Споре hyaline, neamyloidne, цилиндрично до капљолико елипсоидне: 8.5-12/5-7 mi. Оштрица је фертилна без cystida или стерилних длачица.[1]
Доба[уреди | уреди извор]
(VII) VIII-X (XI)
Јестивост[уреди | уреди извор]
Прилично добра, јестива врста, прикладна поглавито за супу, барење и кисељење.[1]
Сличне врсте[уреди | уреди извор]
Много се мјеша са пузама (Armillariella melea) на које заиста упадљиво личе, али се грмошчица од њих разликује по томе што нема ни трага прстену на стручку. Од отровних сумпорача разликује се по својим, у основи, бијелим листићима и бијелом отрусном те по благом укусу меса.[1]
