Грофовија Барселона

С Википедије, слободне енциклопедије
Територија Барселоне (црвено)

Грофовија Барселона је била држава која је постојала у периоду од 801. до 1162. године.

Историја[уреди | уреди извор]

Каролиншки цар Карло Велики покренуо је 795. године поход на Иберијско полуострво. Године 801. освојио је Барселону која се од 717. године налазила у рукама Арабљана. До 812. године Карло је освојио североисточну трећину полуострва, до реке Ебро. Барселона је првобитно била само управна јединица Франачке државе. Грофови Барселоне били су вазали франачког краља. Након изумирања династије Каролинг и доласка Капета на власт, гроф Борељ II изборио се за независност (988). Барселона је била најутицајнија од Каталонских грофовија и настојала је да се избори за уједињење. Барселона учествује у Реконкисти. Борелов потомак и наследник, Рамон Беренгер IV, оженио се за Петронилу од Арагона. Њихов син, Алфонсо II наследио је 1164. године и Арагон и Барселону. Две државе остаће уједињене током читавог средњег века.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  • Историја Шпаније, Де Бахо Алварес, Хулио Хил Пећароман, Клио, 2003. година
  • Средњовековно доба повијесног развитка 1, Мирослав Брант, Библиотека повијести, Загреб, 1980. година
Списак хришћанских краљевина на Пиринејском полуострву од Реконкисте до данас
Португалија Шпанија
Круна Кастиље Краљевина Навара Круна Арагона
Краљевина Галиција Краљевина Астурија Краљевина Леон Краљевина Кастиља Краљевина Арагон Грофовија Барселона Краљевина Валенсија Краљевина Мајорка