Даиџо-кан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Државни савет старог Јапана
Imperial seal of Japan
Део историје Јапана током
Нара и Хејан периода

Председник владе / Главни министар
Даиџо-даиџин
Министар левицеСадаиџин
Министар десницеУдаиџин
Централни министарНаидаиџин
Виши саветникДаинагон
Средњи саветникЧунагон
Нижи саветникШонагон
Осам министарства
Централно министарствоНакацукаса-шо  
Церемонијално министарствоШикибу-шо
Цивилна управаЏибу-шо
Народни пословиМинбу-шо
ВојскаХјобу-шо
ПравдаГјобу-шо
ТрезорОкура-шо
Управа царског двораКунаи-шо

Даиџо-кан или Даџо-кан (јапански: 太政官)[1], у преводу Државни савет старог Јапана, био је највећи орган пре-модерне царске владавине. Био је активан током Нара периода и по његовом нестанку поново се активира на кратак временски период након Меиџи обнове.

У старим списима се помиње већ у 7-8. веку као владајуће тело које се састоји од три министра са називима Даиџо даиџин (канцелар), Садаиџин (леви министар или министар левице) и Удаиџин (десни министар или министар деснице). Нешто касније обавезе Даиџо-кана се проширују па настају нова министарства и тутуле са обавезама у влади. [2]

Владајућа структура која се бавила националним пословина називана је Даиџо-кан док су остале послове, попут религије, бригу и одржавање храмова и шинто ритуала преузимало посебно одељење за религију називан још и Џинги-кан.

Овако конструисана организација изгубила је моћ током 10. и 11. века понајвише због јачања клана Фуџивара који постају доминантни на двору. До 12. века, иако је и даље формално постојао, систем се временом урушавао док коначно није престао да постоји.

Референце[уреди]

  1. ^ Kenkyusha's New Japanese-English Dictionary, Kenkyusha Limited. ISBN 978-4-7674-2015-8.
  2. ^ Brown, Delmer M.; Hall, John Whitney; Brown, Delmer Myers (1988). The Cambridge History of Japan. Donald H. Shively, Marius B. Jansen, William H. McCullough, Peter Duus, Kozo Yamamura. Cambridge University Press. стр. 232. ISBN 978-0-521-22352-2. 

Литература[уреди]

  • Марковић Љ, Ђуровић Р. (2011). Правни систем Јапана. Београд, Кокоро.
  • Asai T. (1985). Nyokan Tūkai (на језику: јапански). Tokyo: Kōdansha.
  • Dickenson, Walter G. (1869). Japan: Being a Sketch of the History, Government and Officers of the Empire. London: W. Blackwood and Sons. OCLC 10716445
  • Brown, Delmer M.; Hall, John Whitney; Brown, Delmer Myers (1988). The Cambridge History of Japan. Donald H. Shively, Marius B. Jansen, William H. McCullough, Peter Duus, Kozo Yamamura. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22352-2. 
  • Ozaki, Yukio. (2001). The Autobiography of Ozaki Yukio: The Struggle for Constitutional Government in Japan. [Translated by Fujiko Hara]. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05095-9.  (cloth)
  • Ozaki, Yukio. (1955). Ozak Gakudō Zenshū (на језику: јапански). Tokyo: Kōronsha.
  • Sansom, George (1958). A History of Japan to 1334. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0523-3. 
  • Sansom, George. Japan: A Short Cultural History. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0952-1.  (cloth). 1952. ISBN 978-0-8047-0954-5. (paper)
  • Screech, Timon. (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. London: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-7007-1720-0. 
  • Titsingh, Isaac. (1834). [Siyun-sai Rin-siyo/Hayashi Gahō, 1652], Nipon o daï itsi ran; ou, Annales des empereurs du Japon. Paris: Royal Asiatic Society|Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland.
  • Ury, Marian. . "Chinese Learning and Intellectual Life," The Cambridge history of Japan: Heian Japan. Vol. II. Cambridge. Cambridge University Press.1999. ISBN 978-0-521-22353-9. (cloth)
  • Varley, H. Paul , ed. . [ Kitabatake Chikafusa, 1359] (1980). Jinnō Shōtōki ("A Chronicle of Gods and Sovereigns: Jinnō Shōtōki of Kitabatake Chikafusa" translated by H. Paul Varley). New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-04940-5.