Дворац Сен Жермен ан Ле

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дворац Сен Жермен ан Ле
Поглед на предњу башту
Поглед на предњу башту
Информације
Локација Француска Сен Жермен ан Ле, Ил де Франс
Статус завршена
Саграђена 12. век
Коришћење Краљевска резиденција
Власник Луј VI Дебели (по настанку)
француска држава (данас)

Дворац Сен Жермен ан Ле је краљевски дворац у граду Сен Жермен ан Ле, 19 км западно од Париза. Од 1862. године је постао Национални музеј археологије (Musée d'Archéologie Nationale).

Историја[уреди]

Први замак, назван Велики замак (Grand Châtelet), је изградио Луј VI око 1122. године. Краљ Луј IX је проширио дворац 1230их и саградио капелу 1238. године. То је била модерна зграда за то време јер користила се метална конструкција, која је садржала непроцењиве хришћанске реликвије, укључујући трнову круну Исуса Христа, коју је 1239. године донео Балдуин II Куртене. Замак је 1346. године спалио Црни Принц, а једино је капела у готичком стилу остала неоштећена. Шарл V Мудри је 1360их година обновио старе темеље.

Луј XIV је рођен у овом замку 1638. године. Један од потпорних зидова се 1660. године срушио, те је идуће године почео реновирање дворца и вртова. и у периоду од 1661. до 1681. ово му је била главна резиденција. Баште је дизајнирао истакнути француски пејзажни архитекта Андре ле Нотр у периоду од 1669. до 1673. и садрже 2,4 километара камене тераса са којих се пружа поглед на долину реке Сене и, у даљини, Париза.

Луј XIV је дозволио краљу Џејмсу II да борави у овом дворцу пуних тринаест година док је био у изгнанству за време Славне револуције 1688. године.

Године 1867. је то постао музеј, Musée des Antiquités Nationales. Такође, у XIX веку је у дворцу Сен Жермен ан Ле, Наполеон Бонапарта успоставио обуку коњичких официра.

Дана 10. септембра 1919. године је потписан Споразум у Сен Жермену, као један од мировних уговора којима је завршен Први светски рат.

За време немачке окупације (1940–44), замак је служио као седиште немачке војске у Француској.

Године 2005. зграда је преименована у Музеј националне археологије Musée d'Archéologie Nationale. Садржи експонате од периода палеолита, све до династије Меровинга.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Чланак је делом или у целости написан према истоиманом чланку чешке википедије.
  • Jacques Androuet du Cerceau: Les plus excellents bastiments de France. Band 1. L'Aventurine, Paris. 1995. ISBN 978-2-84190-011-4.., S. 94–101 (online).
  • Monique Chatenet: Une demeure royale au milieu du XVIe siècle. La distribution des espaces au château de Saint-Germain-en-Laye. In: Revue de l’Art. Jg. 81, Nr. 1, 1988, ISSN 1953-812X, S. 20–30 (PDF; 12,3 MB).
  • Gérard Denizeau: Châteaux. 2. Auflage. Larousse, Paris. 2008. ISBN 978-2-03-583965-7.., S. 232–235.
  • Jean-Marie Pérouse de Montclos: Le guide du Patrimoine. Ile-de-France. Hachette, Paris. 1988. ISBN 978-2-01-016811-6.., S. 591–602.
  • Georges Poisson: Schlösser der Ile-de-France. Prestel, München 1968, S. 220–253.

Спољашње везе[уреди]