Дворине
Дворине, познате и као Маџарско гробље је археолошки локалитет у Србији, на коме су откривени остаци раскошне средњовековне цркве из 14. века, за коју се предпоставља да је задужбина последњег српског деспота Павла Бакића.
Археолошко налазиште је у селу Бања код Аранђеловца, на североисточним обронцима планине Венчац.
На основу откривених фрагмената стручњаци претпостављају да се ради о властелинској задужбини, из доба деспотовине Павла Бакића која је грађена у српско - византијском стилу, половином XIV. века. [1]
Црква је имала троапсидални облик, са централном петоугаоном апсидом, док су ђаконикон и проскомидија највероватније тространи, али се због веома лошег стања у коме се налазе то не може тачно утврдити. Ширина објекта је била 14 метара, а дужина преко 22 метра. На основу великог броја фрагмената фресака, боја и начину израде који су нађени на локалитету утврђено је да је живопис био изузетног квалитета и да су га израдили врхунски мајстори и да је у рангу са онима у Дечанима и Светим архангелима код Призрена.[2]
Ова грађевина уписаног крста српско - византијског стила је једина таква која постоји северно од Косова и Метохије. Објекат је систематски уништен, вероватно од стране Турака јер су тесаници од кречњака и мермера, од којих је грађена били веома драгоцени.
Према народном предању, које је 1871. записао генерал Јован Мишковић "поред Дворина се налазила црква". Он наводи да је у 19. веку народ овај локалитет називао Црквине, док је данас устаљен назив Дворине. [3]
На локалитету су пронађени остаци велике цркве, некрополе и зиданог објекта са приземним и спратним делом. Читав комплекс представља археолошко налазиште од великог значаја. [4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Народни музеј Аранђеловац Зборник радова Народног музеја у Аранђеловцу ШУМАДИЈСКИ ЗАПИСИ VI Резултати археолошких истраживања локалитета Дворине/Маџарско гробље у селу Бањи (Results of a Archaeological Research of the Site Dvorine/Madžarsko groblje in the Village Banja), Шумадијски записи 6, Аранђеловац 2012, 87-104.
- ^ Политика
- ^ Kragujevački arheolozi otkrili srednjovekovnu crkvu 4. maj 2011 sumadijapress.co.rs[мртва веза]
- ^ „НАРОДНИ МУЗЕЈ Аранђеловац АРХЕОЛОШКА ЗБИРКА”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2016. г. Приступљено 12. 09. 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Откопавање града последњег српског деспота („Вечерње новости“, 11. септембар 2015)
- Откривен храм Немањића на Венчацу („Вечерње новости”, 1. јул 2016)
- Откривен храм на Венчацу из доба Немањића („Политика”, 19. јул 2016)
- „Дворине” крију српску историју („Политика”, 18. октобар 2017)
- Шумадијска задужбина Немањића већа од Грачанице („Вечерње новости”, 6. новембар 2018)
- Ово је једина задужбина Немањића за коју не постоји никакав писани траг (Б92, 10. септембар 2020)
- НОВЕ СТРАНЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ Шта чува двор последњег деспота? (Нпортал, 16. мај 2023)