Дејвијева лампа

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Лампа (вишезначна одредница).
Дејвијева лампа
Дејвијева лампа за мјерење нивоа запаљивог гаса

Дејвијева лампа (енг. Davy lamp), сигурносна рударска свјетиљка кој служи за расвјету у рудницима, као и за детекцију експлозивних гасова и нивоа њихове присутности. Пламен свјетиљке је ограђен жичаном мрежом која не допушта да пламен изађе у слободни простор, па спољни гас остаје на температури нижој од тачке паљења и не може да експлодира. Лампа је добила име по проналазачу сер Хемфрију Дејвију.[1]

Историјат[уреди]

Рудничка окна су прво била освјетљавана свјетиљкама са отвореним пламном. Када су свјетиљке долазиле у контакт са експлозивним гасовима као што је метан долазило је до разорних експлозија. Покушавао се избјећи отворени пламен. У стаклену посуду стављана је угинула риба, чије крљушти су давале крајње слабу флуоресцентна свјетлост која је, у апсолутној рудничкој тами, тек наговјештавала слабу видљивост. Било је покушаја да се и природна свјетлост помоћу система огледала доведе у тамна рудничка окна. Проблем отвореног пламена и освјетљења у рудницима ријешио је 1815. године сер Хемфри Дејви. Конструисао је петролејску лампу око чијег пламена је поставио „фину“ металну мрежицу која спријечава да се пламен прошири ван лампе и дође у контакт са спољним гасовима. Лампа је званично представљена 3. новембра 1815. године у Њукаслу. Ускоро је њен аутор добио и престижну Румфордову медаљу. Захваљујући овој лампи спријечене су многе несреће и спасен велики број живота и материјалних добара.[2][3]

Грађа и функција[уреди]

Дејвијева лампа направљена је од метала, најчешће месинга али и гвожђа. Састоји се од резервоара у коме је смјештен бензин или неко друго гориво, фитиља, доњим крајем утопљеног у говирво, а горњим слободним у пламенику ограђеном металном мрежом. Фитиљ натопљен горивом из резервоара гори и освјетљава тамни простор рудника. Фина метална мрежица спријечава излазак пламена ван мрежице и запаљење евентуалних подземних гасова. Огледи су показали да је мрежица сигурна препрека пробијању пламена свјетиљке у околни простор ако има 144 рупице по 1 центиметру квадратном. Ма како ова лампа била епохална у смислу заштите од експлозија рудничких гасова, често је и сама била узрок несрећама. Свако и најмање физичко оштећење металне мрежице и проширење перфорација на њој, пропуштало је отворени пламен у спољну средину и он би палио евентуалне експлозивне гасове. Тако је потреба за још сигурнијим заштитним системима лампи довела до електричних и других свјетиљки. Сигурност у рудницима и заштита рудара је знатно повећана, али у потпуности није искључила могућност нових експлозија и рудничких трагедија.[1]

Детекције гаса[уреди]

Друга значајна функција ових лампи јесте детекција присуства и одређивање нивоа запаљивих гасова, углавном метана и угљичног диоксида, у рудничким јамама. Када пламен ове лампе свијетли плавичастом бојом знак је да су запаљиви експлозивни гасови у близини. Ове лампе детектују угљични – диоксид. Како је овај гас гушћи од ваздуха скупља се у депресијама рудника па се лампа поставља ближе тлу. Лампе детектују и метан, који је лакши од ваздуха и скупља се у горњим дијеловима рудничких просторија, па се свјетиљка тада носи ближе стропу просторије. Лампе су опремљене и металним манометром којим се мјери висина пламена у лампи која је директно пропорционална количини присутних запаљивих гасова. Пламен лампе се гаси када проценат кисеоникана опадне испод 17% и тако сигналише да је опстанак рудара у јами и на тај начин угрожен.[4][1]

Модерне свјетиљке[уреди]

У данашњем времену сигурносне свјетиљке су углавном електричне и постављају се на чеони дио рударског шљема. Ове свјетиљке се пале електричном варницом, а струју за рад добијају из малог акумулатора кога рудар носи о појасу. Велика је предност ових лампи над Дејвијевим и зато што свјетлост лампе прати покрет главе и погледа. Тако је континуирано усмјерена у правцу рударевог кретања и дјеловања а њена ефикасност повећана готово до максимума. Предност је и што ослобођене руке (рудар не носи лампу у рукама) омогућују лакши рад и безбједнији боравак у руднику. Електричне свјетиљке имају и један недостатак, а то је да не могу да детектују и мјере присутност метана и штетних плинова. Отуда, надзорно особље носи са собом у рударску јаму и Дејвијеву свјетиљку.[5]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962. г.
  2. Knight, David M. (1992). Humphry Davy: Science & Power. Blackwell. ISBN 978-0-631-16816-4. 
  3. Thompson 2004, стране 121
  4. Lawrence 1990, стране 24
  5. Aberdare – Cambrian Lamp Works – E. Thomas & Williams at Rhondda Cynon Taf Library Service. Accessed 7 July 2012

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]