Дивизма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

дивизма
Verbascum phlomoides - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-144.jpg
Verbascum phlomoides
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Verbascum phlomoides

Дивизма (лопен, краљевска свећа, болов реп, свећњак) или лат. Verbascum phlomoides је биљка из породице ланилиста (Scrophulariaceae). Овом роду припада око 250 врста. [1]

Опис биљке[уреди]

Вишегодишња зељаста биљка импозантног изгледа за зељасту биљку пошто може да достигне висину и од 120 cm. Читава биљка покривена је меким, филцованим длачицама. Једне године се формира само лисна розета, а тек наредне стабло.Приземни листови су крупни и имају дршку, док су доњи и средњи седећи, а горњи основом обухватају стабло и сви су пепељастосиви или жутозелени. Горњу половину стабла чине цветови сакупљени у густе или растресите гроздасте цвасти, или по неколико цветова формира класеве. Цветови су са крупним, жутим круничним листићима споља покривеним звездастим длакама. Прашника има 5, са храпавим прашничким кесама. [1] Боја цветова може бити бела или пурпурана. Цвета у периоду од јула до августа. Свежи цветови имају непријатан мирис, док суви миришу на мед. Плод је чахура покривена кратким длакама и са семеном призматичног облика.

Ареал распрострањености[уреди]

Аутохтоно расте у Западном делу Азије и на простору Европе.[1]

Станиште[уреди]

Расте на отвореним стаништима, ливадама, ивицама шума, огољеним падинама, поред путева...[1]

Расејавање и размножавање[уреди]

Расевање се врши инсектима, а размножавање семеном.

Порекло назива[1][уреди]

Латински назив рода Verbascum, води порекло од речи барба што означава браду, вероватно због храпавих листова.[1]

Дрога и хемијски састав[уреди]

Користе се крунични листићи који лако отпадају када се стабло протресе. (Суви цветови лако повуку влагу па се зато, пошто се осуше, стављају у стаклене тегле у којима се могу чувати до годину дана.) У цветовима, као и у целој биљци, налазе се сапонини, слуз, шећер, мало гуме, жуте боје, танина и врло мало етарског уља.

Лековито дејство[уреди]

Дивизма улази у састав тзв. грудног чаја, јер слузима облаже слузокожу дисајних органа, смирује надражење слузокоже, истовремено олакшава избацивање секрета. Сируп од цветова је погодно правити током периода цветања биљке, тако што се латице сместе у тегле и дода шећер, као би на сунчаном месту се формирао сируп, погодан код прехлада. На сличан начин облаже и слузокожу црева па се користи у лечењу улцерација (чирева), хемороида, а споља рана и чирева, при чему се користе листови дивизме. Препоручује се и астматичарима, против нервозе, дрхтавице, сметњи у срчаном ритму а делује и као благи диуретик (поспешује мокрење). За лечење рана, чирева, лишајева, спољашњих хемороида спрема се уље у коме се кувају свежи цветови дивизме. Упорни и дуготрајни кашаљ може се олакшати употребом млека у коме су кувани свежи цветови.

У терапеутским дозама, којих се обавезно треба придржавати, нема нежељеног деловања, али, због садржаја сапонина потребна је умереност у коришћењу ове биљке.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Divizma (Verbascum)”. Plantea (на језику: хрватски). 2015-01-10. Приступљено 2019-08-27. 

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]