Дисонанца

Из Википедије, слободне енциклопедије

Дисонсонанца (lat. dissonantia, фр. и енгл. dissonance, што значи раздор, неслога, несагласје, звучни несклад)[1][2] је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више тона (интервала) и код слушаоца изазивају утисак непријатности, несклада и немира и траже разрешење, тј. смирење.[3]

Неки примери дисонанци на тону це1.

Дисонантни интервали су:

  1. све секунде
  2. све септиме
  3. сви умањени интервали
  4. сви прекомерни интервали

Ухо данашњег човека је до те мере постало имуно на звучне нескладе и оштрине, да некадашње теоретске дисонанце данашњем човеку више нису грубе и непријатне.

Супротно дисонанци је консонанца, која се доживљава као пријатно, смирено и угодно звучање за људско ухо и не тражи разрешење.

Извори[уреди]