Консонанца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Савршене консонанце на тону це1.

Имате потешкоће при репродукцији овог записа? Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Несавршене консонанце на тону це1.

Имате потешкоће при репродукцији овог записа? Погледајте ВП:Помоћ око снимака.

Консонанца (лат. consonantia, фр. и енг. consonance, што значи благозвучје, склад, слога, сагласје)[1][2] је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више тона (интервала) и код слушаоца изазивају утисак пријатности, склада и угоде за ухо и не траже разрешење.[3]

Консонантни интервали деле се на:

  1. Савршене консонанце: чиста прима, кварта, квинта и октава.
  2. Несавршене консонанце: велика и мала терца и велика и мала секста.


Супротно консонанци је дисонанца, која се доживљава као непријатно, несмирено и напето звучање за људско ухо и тражи разрешење у консонанцу.


Извори[уреди]

  1. Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
  2. Властимир Перичић, Хармонија први део, Београд, Заједница музичких и балетских школа Србије, 2004.
  3. Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 9. 4. 2013.