Консонанца

Из Википедије, слободне енциклопедије
Савршене консонанце на тону це1.
Несавршене консонанце на тону це1.

Консонанца (лат. consonantia, фр. и енгл. consonance, што значи благозвучје, склад, слога, сагласје)[1][2] је сазвучје које настаје када истовремено звуче два или више тона (интервала) и код слушаоца изазивају утисак пријатности, склада и угоде за ухо и не траже разрешење.[3]

Консонантни интервали деле се на:

  1. Савршене консонанце: чиста прима, кварта, квинта и октава.
  2. Несавршене консонанце: велика и мала терца и велика и мала секста.


Супротно консонанци је дисонанца, која се доживљава као непријатно, несмирено и напето звучање за људско ухо и тражи разрешење у консонанцу.


Извори[уреди]