Драгутин Добричанин
Драгутин Добричанин | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. јул 1922. |
Место рођења | Прокупље, Краљевина СХС |
Датум смрти | 28. новембар 1988.66 год.) ( |
Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
Веза до IMDb-а |
Драгутин Гута Добричанин (Прокупље, 9. јул 1922 — Београд, 28. новембар 1988) био је српски глумац и драмски писац. Најпознатији по улози Васе С. Тајчића у серији Позориште у кући.
Студирао је архитектуру.[1] Рано се определио за глуму наступајући у Дечијем позоришту "Бошко Буха", затим на сценама: Хумористичког позоришта, Савременог позоришта, Атељеа 212. [2] Тамо је остварио низ комичних ликова домаћег драмског репертоара, а глумио је и на радију и телевизији.[3]
Написао је популарну комедију: Заједнички стан, која је играна у већини југословенских и око 250 совјетских позоришта. Преведена је на 30 језика и приказана у многим земљама.[3]
Написао је још две комедије: Стварање света и Човек са Марса, а поставио укупно 83 представе.[4]
Посебна признања су му донели текстови за луткарска позоришта које су игране у Малом позоришту „Душко Радовић":
- Све све али занат
- Прича једног календара
- Куцкава бајка
- Златна јабука и девет пауница и др.[4]
Улоге
[уреди | уреди извор]1950 ▼ | 1960 ▼ | 1970 ▼ | 1980 ▼ | Укупно | |
---|---|---|---|---|---|
Дугометражни филм | 1 | 9 | 2 | 1 | 13 |
ТВ филм | 0 | 12 | 12 | 1 | 25 |
ТВ серија | 0 | 8 | 7 | 1 | 16 |
Укупно | 1 | 29 | 21 | 3 | 54 |
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1950-те ▲ | |||
1950. | Језеро | ||
1960-те ▲ | |||
1959-1960. | Сервисна станица | Власта | |
1960. | Заједнички стан | Деда Бога | |
1962. | Јунаци дана | Зли поданик | |
1962. | Приче из хотела | ||
1963. | Ћутљива жена | ||
1964. | На место, грађанине Покорни! | Арапин из Кувајта | |
1965. | Капетан капетану | ||
1965. | Поподне једног Фауна | ||
1965. | Лицем у наличје | Ћутолог | |
1965. | Леђа Ивана Грозног | ||
1966. | Три бекрије | ||
1966. | Сервисна станица | Власта | |
1966. | Орлови рано лете | Ђед Вук | |
1966. | Црни снег | Руководилац Средоје Мирић | |
1966. | Људи и папагаји | Гиле | |
1967. | Протест | Конобар | |
1967. | Златна праћка | Блеки | |
1967. | Пробисвет | ||
1967. | Дежурна улица | Гњаватор | |
1968. | Сачулатац | Браца Раца | |
1968. | Бекства | Бранко | |
1968. | Пусти снови | Миша | |
1968. | Голи човјек | Јосип | |
1969. | Пут господина Перисона | ||
1969. | Далеко је Аустралија | Деда | |
1969. | Самци 2 (ТВ серија) | ||
1969. | Туберкулоза | Јован | |
1969. | Код зеленог папагаја (ТВ филм) | ||
1969. | Силом отац | Арса Милићевић | |
1970-те ▲ | |||
1970. | Рођаци | Бонацо | |
1970. | Иду дани | Просјак-коцкар са дрвеном ногом | |
1971. | Баријоново венчање | ||
1971. | Пенџери равнице | Геда | |
1971. | Опклада | Ћопави пуковник | |
1971. | С ванглом у свет | ||
1970-1971. | Леваци | Момир Моца Трифковић | |
1971. | Дипломци | Будин ујак | |
1972. | Развојни пут Боре Шнајдера | Спира | |
1972. | Један ујак Хојан | ||
1972. | Мајстори | Оливеров ујак | |
1973. | Љубавни случај сестре једног министра | ||
1973. | Личност којој се дивим | ||
1972-1973. | Позориште у кући | Васа С. Тајчић | |
1973-1974. | Позориште у кући 2 | Васа С. Тајчић | |
1975. | Андра и Љубица | ||
1975. | Вага за тачно мерење | Милојко | |
1975. | Велебитске саонице или три швалера и једна девојка | ||
1975. | Позориште у кући 3 | Васа С. Тајчић | |
1975. | Момчине | Баћко | |
1976. | Невидљиви човек | Сава Савић | |
1978. | Госпођа министарка | Ујка Васа | |
1978. | Седам плус седам | Гута | |
1980-те ▲ | |||
1981. | Пролеће живота | ||
1980-1981. | Позориште у кући 4 | Васа С. Тајчић | |
1983. | Човек са четири ноге |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Jovanović, Raško V.; Jaćimović, Dejan (2013). Leksikon drame i pozorišta. Beograd: Prosveta. ISBN 978-86-07-01999-1.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-12.
- ^ а б Kravljanac, Branislav (1984). Od igre do mišljenja : zapisi o predstavama Malog pozorišta. Bugojno: Bijenale jugoslovenskog lutkarstva; Šibenik: Jugoslavenski festival dijeteta; Beograd: Malo pozorište; Novi Sad: Slavijapress. стр. 187.
- ^ а б „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-12.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Драгутин Добричанин на сајту IMDb (језик: енглески)