Пређи на садржај

Атеље 212

Координате: 44° 48′ 51″ С; 20° 28′ 05″ И / 44.81403° С; 20.46809° И / 44.81403; 20.46809
С Википедије, слободне енциклопедије
Позориште „Атеље 212“
Зграда позоришта „Атеље 212“ у Београду
ЛокацијаСветогорска 21
Београд (Стари град)
Србија
Координате44° 48′ 51″ С; 20° 28′ 05″ И / 44.81403° С; 20.46809° И / 44.81403; 20.46809
ТипПозориште
Отворено12. новембар 1956.
Период активности1956—данас
ВласникГрад Београд
ДиректорНовица Антић[1]
Веб-сајт
atelje212.rs

Позориште „Атеље 212“ је позориште у Београду, основано 12. новембра 1956. године у просторијама новинске куће „Борба“.[2] Основала га је група редитеља, глумаца и писаца са циљем да створи театар авангардног репертоара, који би се супротстављао класичним позориштима у Београду.

Прва представа била је Фауст, у режији Мире Траиловић. Име позоришта настало је, према једној од верзија, по 212 столица колико је мала сала у згради „Борбе“ имала у тренутку оснивања.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Оснивање и авангардни репертоар (1956)

[уреди | уреди извор]
Споменик Зорану Радмиловићу у костиму Краља Ибија, испред позоришта

„Атеље 212“ је од самог почетка био окренут новим, авангардним драмским текстовима. У овом позоришту је по први пут у једној од земаља источне Европе изведена чувена представа Чекајући Годоа Семјуела Бекета. Убрзо су услиједили и други авангардни писци чија су дела постављана на сцену, као што су Жан-Пол Сартр, Јонеско, Жари, Мареј Шизгал, Артур Копит и Жене.

Први руководиоци позоришта били су Радош Новаковић и Бојан Ступица, али је Мира Траиловић убрзо преузела вођење куће као управник и остала на тој позицији дуги низ година, дајући позоришту препознатљив печат.

Нова зграда и БИТЕФ

[уреди | уреди извор]

Након неколико година, позориште се преселило у данашњу зграду у Светогорској улици, коју је пројектовао Бојан Ступица. Зграда је била јединствена по механизму за обртање сцене и крову који је лети могао да се отвара.

Мира Траиловић је 1967. године основала и фестивал нових позоришних тенденција БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), који је израстао из уметничке оријентације Атељеа 212 и данас има светски значај. На БИТЕФ-у су гостовала најугледнија светска имена попут Ливинг Театра, Дивадла на брнов и Питера Брука.

Култне представе

[уреди | уреди извор]

Једна од најпознатијих представа у историји „Атељеа“ је мјузикл Коса, која је премијерно изведена 1969. године, пре многих великих светских позоришних центара. У складу са тадашњим трендовима, представа је изазвала револуцију појављивањем глумаца без одеће на сцени.[4]

Године 1972. изведена је рок опера Исус Христос Супер Стар у режији Мире Траиловић, са музичком адаптацијом Саше Радојчића и препевом Јована Ћирилова. Запажене улоге имали су Златко Пејаковић, Златко Голубовић, Азра Халиловић, Бора Ђорђевић и Бранко Милићевић.[5]

Међу најдуговечнијим представама овог позоришта је „Љубавно писмо”, које је своје 300. извођење имало 24. марта 2018. године.[6] Међу познатијим представама новијег датума је Детроит, премијерно изведена 2017. године.

Испред главног улаза у „Атеље 212“ налази се споменик Зорану Радмиловићу у костиму Краља Ибија, главног лика представе која је обележила његову каријеру.

Управници

[уреди | уреди извор]
Позоришни плакат за драму Мир-Јам у Атељеу 212, 1972. године у Београду.

У периоду од 2012. до 2013. вршилац дужности управника била је драматург Ивана Димић која је вратила дугове позоришта и за време чијег мандата је добило статус установе од националног значаја.[11][12] Наставила је да управља позориштем и по одласку у пензију крајем 2013. године.[13]

Ансамбл

[уреди | уреди извор]

Кроз ово позориште, као чланови, прошле су готово све глумачке звезде бивше Југославије. Прве деценије обележила је и Павица Гертнер, упамћена позоришна благајница.

Великани Атељеа 212

[уреди | уреди извор]

Стални ансамбл данас

[уреди | уреди извор]

Данас „Атеље 212“ има стални ансамбл од 32 глумца, али је отворен и за оне уметнике који нису стално везани за ово позориште.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Директор”. atelje212.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 12. 2019. г. Приступљено 20. октобар 2025.  Текст „ Позориште "Атеље 212" ” игнорисан (помоћ)
  2. ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 316—317. 
  3. ^ Како је 212 столица крстило једно позориште („Политика“, 10. фебруар 2016)
  4. ^ Жена која је уздрмала домаћу културну сцену (Б92, 4. фебруар 2017)
  5. ^ "Југопапир" РТВ Ревија јун 1972.
  6. ^ Јубиларно 300. извођење култне представе "Љубавно писмо" (Б92, 23. март 2018)
  7. ^ Монографија Атељеа 212 (изводи из, објављено у "Политици", 2006)
  8. ^ „Курир/Ивана Димић нова управница Атељеа 212”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено 24. 10. 2014. 
  9. ^ Блиц/ Ивана Димић иде у пензију
  10. ^ „Танјуг/Бранимир Брстина-директор због одговорности према колегама”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2014. г. Приступљено 24. 10. 2014. 
  11. ^ Дугове морам да вратим - интервју са Иваном Димић („Политика“, 24. децембар 2012)
  12. ^ Пензија је слобода („Вечерње новости“, 6. децембар 2013)
  13. ^ Како штеди Атеље 2012 („Политика“, 10. јануар 2014)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атеље_212&oldid=30478461”