Драчићи
Драчићи | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Зеничко-добојски кантон |
| Општина | Какањ |
| Становништво | |
| — 2013. | 33 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 11′ 15″ С; 18° 04′ 16″ И / 44.1875° С; 18.0711° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Драчићи Драчићи на карти Босне и Херцеговине | |
Драчићи (Драчић) су насељено мјесто у општини Какањ, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.
Историја[уреди | уреди извор]
Године 1993. село је до темеља срушено и спаљено, укљујући све куће и помоћне објекте, иако није било ратних дејстава на овом подручју. Посебно је на вандалски начин уништено сеоско гробље старо колико и село само.
Прије паљења и рушења, кога су извели муслимани из околних села Општина Какањ и Зеница, становништво је непрекидно провоцирано, заплашивано, а онда и директно прогоњено. Сусједна српска села (Суботиње, Понијево, Конџила, Бијела Њива, Данца, Коса) су доживјела сличну судбину. Ова група српских села налазила се у рејону кога окружују далеко насељенија муслиманска села (Арнаути, Бризник, Пуховац, Мулићи, Сливањ, Дубово брдо, Кучићи, Рибница, Бијеле воде).
Привреда[уреди | уреди извор]
Становништво се углавном бавило пољопривредом, сточарством и ратарством, а извјестан број је радио и у друштвеним предузећима (Рудник „Какањ“, Жељезара „Зеница“, Жељезница, Шумско предузеце „Рибница“).
Становништво[уреди | уреди извор]
Прије распада Југославије, насеље је бројало 13 домаћинстава која су живјела у 12 кућа. Становништво Драчића је било искључиво православно, српске националности. У току и по завршетку рата, становништво Драчића, спашавајући се, избјегло је у Републику Српску, Шведску, Данску, Француску, Њемачку, Канаду, Сједињене Америчке Државе и Аустралију. До данас, нико се од прогнаног становништва није вратио у Драчић, јер не постоје ни елементарни услови за повратак.
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 33 | 53 | 70 | 66 |
| остали и непознато | ||||
| Укупно | 33 | 53 | 70 | 66 |
| Демографија[1] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 66 | |
| 1971. | 70 | |
| 1981. | 53 | |
| 1991. | 33 | |
Презимена[уреди | уреди извор]
У Драчићу су до 1993. живјеле српске породице: Трбић, Крчар, Јањушић, Дражић, Пантић, Цвијетић и Купрешак.