Попис становништва 1991. у СФРЈ
Попис становништва 1991. у СФРЈ становништва, домаћинстава станова и пољопривреде је припреман и одржан у условима бурних политичких догађаја који су водили распаду СФРЈ. То је за последицу имало и прекид сарадње републичких статистичких завода ради обраде резултата пописа. Ово је последњи попис у низу периодичних пописа на 10 година, 1961, 1971, 1981, 1991, према међународним препорукама да се попис одржава на сваких десет година и то на годину која се завршава са нулом, односно годину пре или после те године.
Због бојкота пописа од стране албанског становништва, попис није обављен на територији АП Косова и Метохије са већинским албанским становништвом и на подручју општина Бујановца и Прешева, а за то подручје је урађена званична процена броја становника.
Књиге резултата пописа су објављене у 24 књиге.
Резултати пописа за СР Србију
[уреди | уреди извор]| Севернобачки округ | 205.401 |
| Средњобанатски округ | 221.353 |
| Севернобанатски округ | 179.783 |
| Јужнобанатски округ | 328.428 |
| Западнобачки округ | 215.916 |
| Јужнобачки округ | 553.027 |
| Сремски округ | 309.981 |
| Војводина | 2.013.889 |
| Београд — насеље | 1.168.454 |
| Град Београд | 1.602.226 |
| Мачвански округ | 339.664 |
| Колубарски округ | 200.560 |
| Подунавски округ | 226.589 |
| Браничевски округ | 253.492 |
| Шумадијски округ | 312.160 |
| Поморавски округ | 264.108 |
| Борски округ | 178.718 |
| Зајечарски округ | 158.131 |
| Златиборски округ | 335.826 |
| Моравички округ | 230.748 |
| Рашки округ | 300.274 |
| Расински округ | 283.108 |
| Нишавски округ | 396.043 |
| Топлички округ | 111.813 |
| Пиротски округ | 116.926 |
| Јабланички округ | 255.011 |
| Пчињски округ | 243.529 |
| Централна Србија | 5.808.906 |
| Косовски округ | 670.762 |
| Пећки округ | 401.420 |
| Призренски округ[а] | 390.382 |
| Косовскомитровачки округ | 275.904 |
| Косовскопоморавски округ | 217.728 |
| Косово и Метохија | 1.956.196 |
| УКУПНО | 9.778.991 |
Методологија
[уреди | уреди извор]Овај попис је последњи по старој методологији, али је ради могућности поређења са следећим из 2002. године дат и резултат пописа према новој методологији који подразумева
- сва лица на боравку у иностранству се искључују из пописа;
- странци на раду и боравку у Србији укључују у попис.
| 1991 | нова методологија | |
|---|---|---|
| Централна Србија | 5.808.906 | 5.606.642 |
| Војводина | 2.013.889 | 1.970.195 |
| УКУПНО | 7.822.795 | 7.576.837 |
Разлика у броју становника од 245.958 је вишак становника на раду и боравку у иностранству у односу на број странаца који раде и бораве у СР Србији.
Напомена
[уреди | уреди извор]- ^ Подаци за простор општине Малишево, укључени су у податке за Призренски округ.
Види још
[уреди | уреди извор]- Попис становништва 1921. у Краљевини СХС
- Попис становништва 1931. у Краљевини Југославији
- Попис становништва 1948. у ФНРЈ
- Попис становништва 1953. у ФНРЈ
- Попис становништва 1961. у ФНРЈ
- Попис становништва 1971. у СФРЈ
- Попис становништва 1981. у СФРЈ
- Попис становништва 2002. у Србији
- Попис становништва 2011. у Србији