Биљешево
Биљешево | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Зеничко-добојски кантон |
| Општина | Какањ |
| Становништво | |
| — 2013. |  132 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 08′ 16″ С; 18° 00′ 13″ И / 44.1378° С; 18.0036° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Биљешево Биљешево на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | (+387) 032 |
Биљешево је насељено мјесто у општини Какањ, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.
Историја[уреди | уреди извор]
Материјално свједочанство које недвосмислено показује да је подручје Биљешева било насељено и у римско доба је Валериусова стела пронађена у селу, а која се сада налази у Музеју Града Зеница. О насељености села Биљешево у средњевјековном периоду упућују остаци некрополе са стећцима. У насељу се налази Црква св. Јована Крститеља која припада Српској православној цркви. Црква је заједно са археолошким локалитетом Главица, два стећка, гробљем и зградом српске основне школе проглашена за национални споменик Босне и Херцеговине.[1] Изградња школе је изведена у складу са аустроугарским прописима из 1879. године, којима је предвиђена могућност постојања приватних и конфесионалних основних школа, поред државних школа. Црква и парохијски дом су запаљени 1992. године, а гробље оскрнављено. Реконструкција цркве извршена је 2003. године.
Становништво[уреди | уреди извор]
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 235 | 245 | 296 | |
| Муслимани | 1 | 1 | ||
| Хрвати | 1 | 1 | ||
| Црногорци | 5 | 4 | ||
| Југословени | 1 | |||
| остали и непознато | 2 | 1 | ||
| Укупно | 239 | 253 | 301 | ' |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 276 | |
| 1971. | 301 | |
| 1981. | 253 | |
| 1991. | 239 | |
| 2013. | 132 | |