Електромагнетна терапија

С Википедије, слободне енциклопедије
Електромагнетна терапија
СинонимиElectromagnetic field therapy
ICD-10-PCS6A2
MeSHD055909

Електромагнетна терапија или терапија електромагнетним пољем односи се на медицинску или алтернативну терапију која укључује употребу магнета или електромагнета.

Врсте[уреди | уреди извор]

Биоелектромагнетика, такође познат као биоелектромагнетизам, је научна дисциплина која проучавање интеракције између електромагнетних поља и биолошких ентитета. Области проучавања укључују електромагнетна поља која производе живе ћелије, ткива или организми, ефекте вештачких извора електромагнетних поља као што су мобилни телефони и употребу електромагнетног зрачења у терапијама за лечење различитих стања.[1]

Електротерапија, подразумева примену различитих струја у терапијске сврхе. У електротерапији се користе струје различитих фреквенција, због чега се оне деле на:[2]

  • константна једносмерна или галванска струја
  • дијадинамичке или модулисане струје фр 50-100хз које припадају нискофреквентним струјама
  • ултрастимулативне струје са фреквенцијом од 140 Хз, које су такође нискофреквентне
  • интерферентне или ендогене струје са фреквенцијом од око 4000 Хз, које су струје средње фреквенције
  • високофреквентне струје фреквенције од 0,5 до 4000 МХз и више, које се у телу претварају у топлоту
  • електростимулација (класична електростимулација, ТЕНС, ФЕС) која се састоји од струје различитих импулса, за изазивање контракције мишића и ублажавање болова
  • електромагнетни, где електромагнетни таласи производе биолошки ефекат[3]

Електромагнетна терапија (алтернативна медицина), употреба електромагнетног зрачења за лечење болести. Недостају докази о ефикасности.[4]

Терапија пулсним електромагнетним пољем, или ПЕМФ, употреба слабих електромагнетних поља за иницирање остеогенезе.[5]

Терапија наизменичним електричним пољем, такође позната као "поља за лечење тумора", употреба електричних поља као антимитотичке терапије за пацијенте са раком.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Malmivuo, Jaakko; Plonsey, Robert (1995). Bioelectromagnetism: principles and applications of bioelectric and biomagnetic fields. New York Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505823-9. 
  2. ^ „Elektroterapija”. West Medic (на језику: српски). Приступљено 2023-10-15. 
  3. ^ Institute of Electrical and Electronics Engineers (1997). Radatz, Jane; Raddatz, Jane, ур. The IEEE standard dictionary of electrical and electronics terms (6. ed изд.). New York, NY: IEEE. ISBN 978-1-55937-833-8. 
  4. ^ Luben, Richard A. (1991). „Effects of Low-energy Electromagnetic Fields (Pulsed and DC) on Membrane Signal Transduction Processes in Biological Systems:”. Health Physics (на језику: енглески). 61 (1): 15—28. ISSN 0017-9078. doi:10.1097/00004032-199107000-00002. 
  5. ^ Wang, Jing; An, Yanxin; Li, Feijiang; Li, Dongmei; Jing, Da; Guo, Tianwen; Luo, Erping; Ma, Chufan (2014). „The effects of pulsed electromagnetic field on the functions of osteoblasts on implant surfaces with different topographies”. Acta Biomaterialia (на језику: енглески). 10 (2): 975—985. doi:10.1016/j.actbio.2013.10.008. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).