Емили ди Шатле

Емили ди Шатле
Емили ди Шатле
Лични подаци
Датум рођења	(1706-12-17)17. децембар 1706.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	10. септембар 1749.(1749-09-10) (42 год.)
Место смрти	Линевил, Француска
Научни рад
Поље	Филозофија Математика Физика
Потпис

Gabrielle Émilie Le Tonnelier de Breteuil, Marquise Du Châtelet (Париз, 17. децембар 1706 – Париз, 10. септембар 1749) била је француска филозофкиња, математичарка, физичарка и ауторка многих научних дјела током раних 1730-их, све до њене преране смрти због посљедица порођаја 1749. године.

Њено најистакнутије постигнуће је превод и рецензија Исак Њутнове књиге која садржи основне законе физике. Превод је постхумно објављен 1759. године и до данас се сматра једним од најзначајних дјела посвећених областима физике. Њен допринос је везан за њутнову механику, додат је нови постулат о укупној енергији, гдје је један дио енергије кинетичка енергија.

Филозофски магнум-опус Институције Психе (Париз, 1740, прво издање), или Фондације физике, циркулирали су, започињали разне дебате, те је у року од двије године од своје оригиналне публикације, поново објављен и преведен на неколико других језика. Учествовала је у чувеној дебати о најбољем начину мјерења силе тијела. Била је блиска пријатељица Волтера и Фридриха Великог. О њеном животу и раду су бројне биграфије, књиге и представе су написане у два вијека од смрти.

Постхумно, њене идеје су биле веома заступљене у дјелима других филозофа.

Биографија

Младост

Емили ди Шатле је рођена 17. децембра 1706. године у Паризу, као једино женско дијете од њих 7. Три брата су доживјела дубоку старост, док су јој двојица браће погинула. Имала је и полусестру Мишел, веома интелигентну жену која је била заинтересована та астрономију и удата за познатог париског официра.

Отац јој је био шеф протокола на двору Луја XIV.

Образовање

Портрет

Када је била млађа, отац је ангажовао тренере за физичке способности као што су мачевање и јахање, али како је стекла оређени број година, довео је учитеље. То је резултирало, да Емили до 12е године течно говори Латински, италијански, Грчки и нјемачки језик. Касније је преводила представе и филозофске радове са грчког и латинског на француски. Занимала се математиком, литературом и науком уопштено.

Брак

Дана 12. јуна 1725. године се удала за маркиза од Шатле-Ломона, Marquis Florent-Claude du Chastellet-Lomont, који се и сам бавио математиком и физиком. Као и многи бракови у то вријеме, и овај је био уговорен. Као вјенчани поклон, њен муж је проглашен гувернером у Бургундији, те су се преселили тамо крајем Септембра 1725. Она је тада имала 18 година а њен муж 34. Имали су троје дјеце.

Задња трудноћа и смрт

У мају 1748. године започиње аферу са пјесником Жан Франсо де Ламбером и остаје трудна. Страхове да неће преживјети трудноћу наводи у писму које је послала својој пријатељици. У ноћи између 4. И 5. септембра 1749. је родила ћерку, а умрла је 10. септембра у Линевилу, узрок плућна емболија. Кћерка јој такође умире 20 мјесеци послије.

Наука

Насловна страна

Написала је Елементе Њутнове филозофије и превела његове Принципе. За есеј о природи ватре добила је награду Француске академије наука 1737. године.

Иако је била самоука астрономка и математичарка, њени преводи Лајбницових и Њутнових дјела садрже и оригиналне стручне коментаре. Познато је да се није слагала у свему са Њутном, а да је историја науке потврдила да је она била у праву. Наиме, за разлику од Њутна који је тврдио да је кинетичка енергија тијела пропорционална брзини кретања тијела, она је доказала да је енергја тијела пропорционална у ствари квадрату брзине.

Волтер (иначе познат по својој мизогонији) писао је да су се у његово вријеме десила два чуда: једно су радови и открића Исака Њутна, друго да је једна жена те радове превела и објаснила.

За разлику од њених савременица, њој није недостајало самоувјерености. Сматрала је да јој не треба судити по полу већ по заслугама и ономе што говори и ради, као цјеловита особа, као и да можда има метафизичара и филозофа чије је знање веће од њеног, али да их она није срела. Емили ди Шатле Ломон се залагала и за потпуну равоправност жена у образовању. Сматрала је да их држава, ускраћујучи им право на образовање онемогућава да се изразе у науци и умјетности. (Kohlstedt, 1999; Milar i sar., 2003; Zinsser i Haynes, 2006) Да је тадашња научна заједница познавала и признавала рад жена које су се у то вријеме бавиле науком, доказ је и то што је познати физичар Бернули тврдио да је мање позната Барбара Рајнхард болља математичарка од Емили ди Шатле Ломон. Не знамо шта је о томе мислила она сама.

Дјела (изворни називи)

Научна

• Dissertation sur la nature et la propagation du feu (1st edition, 1739; 2nd edition, 1744)
• Institutions de physique (1st edition, 1740; 2nd edition, 1742)
• Principes mathématiques de la philosophie naturelle par feue Madame la Marquise du Châtelet (1st edition, 1756; 2nd edition, 1759)

Друге области

• Examen de la Genèse
• Examen des Livres du Nouveau Testament
• Discours sur le bonheur

Спољашње везе

• Hagengruber, Ruth, editor Émilie Du Châtelet between Leibniz and Newton. Springer. 2011. ISBN 978-94-007-2074-9.
• Mitford, Nancy Voltaire in Love: New York: Carroll and Graff. 1999. ISBN 978-0-7867-0641-9.
• Zinsser, Judith. Dame d'Esprit: A Biography of the Marquise Du Châtelet: New York: Viking. 2006. ISBN 978-0-670-03800-8. online review.