Емил Оскар Нобел

С Википедије, слободне енциклопедије
Емил Оскар Нобел
Емил Оскар Нобел
Датум рођења29. октобар 1843
Место рођењаСанкт Петербург
Датум смрти3. септембар 1864

Емил Оскар Нобел (швед. Emil Oscar Nobel, 29. октобар 18433. септембар 1864) био је члан породице Нобел. [1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Емил Нобел је рођен у Санкт Петербургу, Русија. Био је најмлађи син Имануела Нобела (18011872) и Андриете Нобел (18031889). Био је брат Роберта Нобела, Лудвига Нобела и Алфреда Нобела. Године 1842. Имануел Нобел је отворио радионицу са ливницама у Санкт Петербургу са својим најмлађим синовима Емилом и Алфредом. Емил је био једини члан породице који је ишао на колеџ, похађајући Универзитет у Упсали. [2] [3]

Емил Оскар Нобел је умро заједно са још неколико радника у фабрици, био је жртва експлозије док је експериментисао са нитроглицерином у Nobels Sprängolja, фабрици његовог оца у Хеленеборгу у Стокхолму. Нобел је тада био студент у Упсали, али је помагао и у фабрици. Након експлозије, производња нитроглицерина је забрањена у фабрици, али је настављена близу Хеленеборга на усидреној баржи у заливу језера Меларен.

Његов брат Алфред није био у фабрици у време Емилове смрти, али је касније успео да стабилизује динамит помоћу дијатомејске земље зване кизелгур. [4]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Emil Nobel”. Nobel Media AB. Приступљено 1. 5. 2020. 
  2. ^ „Immanuel Nobel”. Svenskt biografiskt lexikon. Приступљено 1. 5. 2020. 
  3. ^ „Andriette Nobel”. Nobel Media. Приступљено 1. 5. 2020. 
  4. ^ „Biography of Alfred Nobel, Inventor of Dynamite”. ThoughtCo. Приступљено 1. 5. 2020. 

Други извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]