Епитафи Василијевићима на гробљу Рајковача у Ртарима
Драгачевски епитафи | |
---|---|
![]() Споменик Јовани Василијевић | |
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | ![]() |
Време настанка | 19. век-20. век |
Епитафи Василијевићима на гробљу Рајковача у Ртарима представљају вредна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Василијевићи из Ртара[уреди | уреди извор]
Василијевићи су род са Пауновићима, Миловановићима и Миливојевићима из Дучаловића, а сви припадају старој породици Шапоња, из околине Нове Вароши. Пре доласка у Ртаре, Василијевићи су једно време живели у Марковици.[2]
Василије је са супругом Аницом[4] имао три сина: Петронија, Јована и Вукосава. Породично стабло Василијевића грана се од потомака које је Петроније добио са супругом Станом и Вукосављевих потомака које је добио са супругом Јеленом.[2]
Василијевићи су живели у спратној кући од тврдог материјала са дебелим зидовима, коју су стари називали Василијевића хан, а неки и Турски хан. Не зна се да ли су је подигли Василијевићи и која јој је била првобина намена.[2]
У Грабу су постојали Василијевићи чији су се потомци одселили у Чачак, а који су део ове фамилије. Василијевића данас има четири породице: једна у Ртарима и три у Чачку. Славе Стевањдан.
Епитафи на споменицима Василијевићима[уреди | уреди извор]
Споменик Јовани Василијевић (†1849)
- Овде Почива Раба Божиа
- ЈОВАНА
- Супруга Петрониа Василијевића
- и кћи Васа Дервиша из Села дучаловића
- поживи 23. г:
- и умре 12 Декембра 1849. Л:Х.
- писа Радосав Чикириз из села Ртију[3]
Споменик трогодишњем Миљку Василијевићу (†1855)
- Овде почива Раба Божји
- Младенац
- МИЉКО
- син Петрониа Василијевића из Ртара
- Поживи З. г:
- умре 26 априла 1855 год.[3]
Споменик Вукосаву Василијевићу (†1864)
- Овде п:(очива) Ра: БОЖ:
- ВУКОСАВ Василијевић
- по:(живи) 35 г.
- Умре 16. марта 1864:
- Г: Б:(рат) удар(и) руке
- доброг брата његове[3]
Споменик Василију Василијевићу (†18??)
- Овде почива раб божи
- ВАСИЛИЕ
- син Петрониа Василијевића из Ртара
- пож. 28. г... (даље оштећено)
- Овај спомен подиже му брат Илиа и кћер Крстина
- Између ова 2 гроба вене мледенац
- БОЖИДАР
- син Илие
- Написао Ђурђе Томовић из Ртара[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в г Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
Литература[уреди | уреди извор]
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.