Пређи на садржај

Епитафи Димитријевићима на гробљу Врањача у Ртарима

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгачевски епитафи
Споменик Ивану Димитријевићу
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век-20. век

Епитафи Димитријевићима на гробљу Врањача у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]

Димитријевићи из Ртара[уреди | уреди извор]

Ртарски Димитријевићи воде порекло од Ивана Сјенића, ковача из Тијања.[4] Иван се „призетио” у Ртаре 1854. године, оженивши се Јованом, женом покојног Сима Ковача, који је био „бивши маистор главни над много ковача од сваки гвоздени ствари”.[3] Иван и Јована имали су петоро деце. Како су им деца умирала, Иван је усвојио синовца Млађена, од кога су потекли данашњи Димитријевићи.[2]

Данас Димитријевићи живе у Ртарима и Чачку. Славе Никољдан.[2]

Епитафи на споменицима Димитријевићима[уреди | уреди извор]

Споменик Јелисавки Димитријевић (†1866)

ЈЕЛИСАВКА
кћи Ивана Димитријевића
умре од 6 г.
1866 г.[3]


Споменик сину Ивана Димитријевића (†1874)

Ђак... (нечитљиво)
жалосни син Ивана Димитријевића
умро од 12 г.
26 јануара 1874 г[3]


Споменик браћи Димитријевић - Богосаву (†1892) и Добросаву (†1886)

Приђите и прочитајте овај тужни спомен
и видите кога овде црна земља скрива
у 24 г млађаног живота
а на жалост своих родитеља супруге
и малог сина Милутина
БОГОСАВ Димитријевић из Ртара.
Престави се у вечност 9. фебр.1892. г.
Овај спомен студени камен свом јединцу Богосаву
и преупокојеном сину ДОБРОСАВУ
који је у сталном кадру
као војник 15 пуковске команде у Јагодини
умро 23 фебр. 1886 г.
Подигоше ожалошћени родитељи отац Иван
и мајка Јована[3]


Споменик ћеркама Млађена Димитријевића

Овде почива
БОЖАНА и ВАСИЛИЈА
кћери Млађена Димитријевића …
(текст даље уништен)
Спомену их брат Миленко Димитријевић[3]


Споменик Ивану Димитријевићу (†1898)

Овде почивају земни остатци
ИВАНА Димитријевића
Родом из Тијања
А житељ овог села Ртара
Бивши ковач и добар радник свог домазлука.
А од жалости за својим синовима ослаби здравље
и у 65 г. свога живота
престави се у вечност 28 септембра 1898.г.
Овај спомен подигоше му супруга Јована
и цењени синовац Млађен
и унук Милутин.
Обновише му од цењеног синовца Млађена
унук Миленко
и праунуци Драгиша и Љубиша Димитријевић
1970.Г.
на надгробној плочи:
ИВАН ДИМИТРИЈЕВИЋ[3]


Споменик Винки Димитријевић (†1902)

Приђи ближе мили роде
и прочитај овај надгробни споменик
молим реци Бог да прости
ВИНКУ
супругу Млађена Димитријевића из Ртара,
која се престави у вечност 30 марта 1902 год.
у 28 години своје младости.
Овај спомен подиже јој њен муж Млађен
и син Гвозден[3]


Споменик Јовани Димитријевић (†1904)

Овде почива раба Божија покојн.
ЈОВАНА
супруга поч. Ивана Димитријевића из Ртара
која поживи у својој старости 85.г.
а умрла је у чачанској болници
8. новембра 1904.г.
Овај споменик подиже јој синовац Млађен
и унук Милутин.
А обновише јој од синовца Млађена
унук Миленко
и праунуци Драгиша и Љубиша
Димитријевић
1970 г.[3]


Споменик Драги Димитријевић (†1913)

Овде почива
ДРАГА
жена пок. Млађена Димитријевића из Ртара
која поживи 45 год.
Умрла 12 јуна 1913 год.
Бог да јој душу прости у вечности
Овај спомен подиже син Миленко
унуци Драгиша и Љубиша
и праунук Милутин Димитријевића
1970 г[3]


Споменик Млађену Димитријевићу (†1913)

Овде почивају земни остатци
МЛАЂЕНА Димитријевића из Ртара
часног домаћина
поживи 51 г.
А умре 1913 год.
Бог да му душу прости у вечном дому.
Овај спомен подигоше му син Миленко
сна Јеленка
унук Драгиша
и праунук Милутин[3]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  4. ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]