Епитафи Димитријевићима на гробљу Врањача у Ртарима
Драгачевски епитафи | |
---|---|
![]() Споменик Ивану Димитријевићу | |
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | ![]() |
Време настанка | 19. век-20. век |
Епитафи Димитријевићима на гробљу Врањача у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Димитријевићи из Ртара[уреди | уреди извор]
Ртарски Димитријевићи воде порекло од Ивана Сјенића, ковача из Тијања.[4] Иван се „призетио” у Ртаре 1854. године, оженивши се Јованом, женом покојног Сима Ковача, који је био „бивши маистор главни над много ковача од сваки гвоздени ствари”.[3] Иван и Јована имали су петоро деце. Како су им деца умирала, Иван је усвојио синовца Млађена, од кога су потекли данашњи Димитријевићи.[2]
Данас Димитријевићи живе у Ртарима и Чачку. Славе Никољдан.[2]
Епитафи на споменицима Димитријевићима[уреди | уреди извор]
Споменик Јелисавки Димитријевић (†1866)
- ЈЕЛИСАВКА
- кћи Ивана Димитријевића
- умре од 6 г.
- 1866 г.[3]
Споменик сину Ивана Димитријевића (†1874)
- Ђак... (нечитљиво)
- жалосни син Ивана Димитријевића
- умро од 12 г.
- 26 јануара 1874 г[3]
Споменик браћи Димитријевић - Богосаву (†1892) и Добросаву (†1886)
- Приђите и прочитајте овај тужни спомен
- и видите кога овде црна земља скрива
- у 24 г млађаног живота
- а на жалост своих родитеља супруге
- и малог сина Милутина
- БОГОСАВ Димитријевић из Ртара.
- Престави се у вечност 9. фебр.1892. г.
- Овај спомен студени камен свом јединцу Богосаву
- и преупокојеном сину ДОБРОСАВУ
- који је у сталном кадру
- као војник 15 пуковске команде у Јагодини
- умро 23 фебр. 1886 г.
- Подигоше ожалошћени родитељи отац Иван
- и мајка Јована[3]
Споменик ћеркама Млађена Димитријевића
- Овде почива
- БОЖАНА и ВАСИЛИЈА
- кћери Млађена Димитријевића …
- (текст даље уништен)
- Спомену их брат Миленко Димитријевић[3]
Споменик Ивану Димитријевићу (†1898)
- Овде почивају земни остатци
- ИВАНА Димитријевића
- Родом из Тијања
- А житељ овог села Ртара
- Бивши ковач и добар радник свог домазлука.
- А од жалости за својим синовима ослаби здравље
- и у 65 г. свога живота
- престави се у вечност 28 септембра 1898.г.
- Овај спомен подигоше му супруга Јована
- и цењени синовац Млађен
- и унук Милутин.
- Обновише му од цењеног синовца Млађена
- унук Миленко
- и праунуци Драгиша и Љубиша Димитријевић
- 1970.Г.
- на надгробној плочи:
- ИВАН ДИМИТРИЈЕВИЋ[3]
Споменик Винки Димитријевић (†1902)
- Приђи ближе мили роде
- и прочитај овај надгробни споменик
- молим реци Бог да прости
- ВИНКУ
- супругу Млађена Димитријевића из Ртара,
- која се престави у вечност 30 марта 1902 год.
- у 28 години своје младости.
- Овај спомен подиже јој њен муж Млађен
- и син Гвозден[3]
Споменик Јовани Димитријевић (†1904)
- Овде почива раба Божија покојн.
- ЈОВАНА
- супруга поч. Ивана Димитријевића из Ртара
- која поживи у својој старости 85.г.
- а умрла је у чачанској болници
- 8. новембра 1904.г.
- Овај споменик подиже јој синовац Млађен
- и унук Милутин.
- А обновише јој од синовца Млађена
- унук Миленко
- и праунуци Драгиша и Љубиша
- Димитријевић
- 1970 г.[3]
Споменик Драги Димитријевић (†1913)
- Овде почива
- ДРАГА
- жена пок. Млађена Димитријевића из Ртара
- која поживи 45 год.
- Умрла 12 јуна 1913 год.
- Бог да јој душу прости у вечности
- Овај спомен подиже син Миленко
- унуци Драгиша и Љубиша
- и праунук Милутин Димитријевића
- 1970 г[3]
Споменик Млађену Димитријевићу (†1913)
- Овде почивају земни остатци
- МЛАЂЕНА Димитријевића из Ртара
- часног домаћина
- поживи 51 г.
- А умре 1913 год.
- Бог да му душу прости у вечном дому.
- Овај спомен подигоше му син Миленко
- сна Јеленка
- унук Драгиша
- и праунук Милутин[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
Литература[уреди | уреди извор]
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.