Епитафи Скелићима на гробљу Буковац у Ртарима

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгачевски епитафи
Споменик Антонију Скелићу у Ртарима
Опште информације
МестоРтари
ОпштинаОпштина Лучани
Држава Србија
Време настанка19. век-20. век

Епитафи Скелићима на гробљу Буковац у Ртарима представљају епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]

Скелићи из Ртара[уреди | уреди извор]

Предак данашњих Скелића, познат само по надимку као „Скело” (био је скелеџија), доселио се у Ртаре у време Кочине Крајине, бежећи од Турака.[4] Зна се да је Скело имао сина Обрада, а да је Обрад са супругом Иконијом имао сина Ђока. Родослов Скелића грана се од Аксентија, Ђоковог сина кога је добио са другом супругом Вукосавом.[2]

Чланови ове фамилије дуго носили су презиме Скеловић (помињу се и као Ђоковићи), да би се од до 70-их година 19. века усталило презиме Скелић.[2]

Скелићи данас живе у Ртарима, Чачку, Београду и Крагујевцу. Славе Стевањдан.[2]

Епитафи на споменицима Скелићима[уреди | уреди извор]

Споменик Миљку Скелићу (†1870)

Овде поч. раб. Божи
МИЉКО
син Ђока Скелића
поживи 18 го.
а умро 22 јануара 1870 го.[3]


Споменик Ђоки Скелићу (†1872)

Овде почива раба божи
ЂОКО Скелић
пож. 62 г
а умре 25 маја 1872 год.[3]


Споменик Аксентију Скелићу (†1890)

ИС ХР
Овде почива раба божи
АКСЕНТИЈЕ Скелић из Ртара.
Поживи 42 г.
а умро 9 марта 1890 г.
Спомен подиже му брат Антоније
и синови Ђорђе Божидар и Љубомир[3]


Споменик Антонију Скелићу (†1900)

ИС ХР
Зде почива Раба божи
АНТОНИЈЕ Скелић из Ртара
поживи 60 г
умро 27 децембра 1900 г.
Спомен подижу му синовац Ђорђе
Божидар и Љубо
и његова жена Марија[3]


Споменик Ђорђу Скелићу (†1906)

Овде поч. раб. Божи
покојни ЂОРЂЕ Скелић
који поживи 32 год.
а умре 20 године 1906 марта месеца
Спомен под. супр. Вида
и Ева кћи и зет Миљко[3]


Споменик Марици Скелић (†1912)

Овде почива раба божија
МАРИЦА
супруга покој. Антонија Скелића из Ртара
која часно и поштено поживи 71 г.
а престави се 2.3.1912 г.
Бог да јој душу прости
Спомен подиже јој кћи Винка Петковић
из Горачића[3]


Споменик сестрама Скелић: П (†1911) и Сибинки (†1913)

Овде почивају две сестре
П. 20 г.
и СИБИНКА пож. 13 год.
Умреше старија 1911 год.
и млађа 1913 г.
Спомен им подигоше мајка Вида
свак Миљко Раденковић и сестра Јева[3]


Споменик Станојки Скелић (†1939)

СТАНОЈКА Скелић
оч. Раденковић
пож. 3 г.
Умре 4 авг. 1939. ГОД.
Спомен јој под. мајка Јева
и отац Миљко[3]


Споменик Види Скелић (†1958)

Овде почива
ВИДА Скелић
поживи 82 г.
Умре 5.10.1958 г.
Спомен подиже
поштована ћерка Јева
и зет Миљко и унуци[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  2. ^ а б в г Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  4. ^ Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница. 
  • Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић". 
  • Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]