Епитафи Тодоровићима на гробљу Буковац у Ртарима
Драгачевски епитафи | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Ртари |
Општина | Општина Лучани |
Држава | Србија |
Време настанка | 19. век-20. век |
Епитафи Тодоровићима на гробљу Буковац у Ртарима представљају значајна епиграфска и фамилијарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика у доњодрагачевском селу Ртари, Oпштина Лучани.[1][2][3]
Тодоровићи из Ртара[уреди | уреди извор]
Тодоровићи из Ртара воде порекло од Радисава Тодоровића из села Лучана који се око 1835. године „призетио” у кућу Ђура Недовића, оженивши се са његовом ћерком Ружицом. Радисав и Ружица имали су осморо деце - два сина и шест ћерки. Од њиховог сина Сретена води родословно стабло ове фамилије.[2]
Тодоровићи данас живе у Ртарима и Београду. Славе Аранђеловдан.[2]
Епитафи на споменицима Тодоровићима[уреди | уреди извор]
Споменик Радисаву Тодоровићу (†1866)
- Овде почива раб. Божи
- РАДИСАВ Тодоровић
- поживи 60 г.
- а умре 29 октобра 1866 г.
- Спомен подиже му син Сретен
- и њен унук Милутин[3]
Споменик Ружици Тодоровић (†1872)
- Овде почива
- РУЖИЦА
- жена Радисава Тодоровића из Ртара
- поживи 61 г.
- умре 26 децембра 1872 г.
- Спомен подиже јој син Сретен
- и њен унук Милутин.[3]
Споменик дечаку Милораду Тодоровићу (†1891)
- Овде почива раб. Божи
- МИЛОРАД
- син Сретена Тодоровића.
- Поживи 13 г.
- умре 26 августа 1891 г.
- Спомен подиже му отац Сретен[3]
Споменик Сретену Тодоровићу (†1904)
- ИС ХР НИ КА
- О премили српски роде
- умиљато стани мало овде
- Не пожали труда свога
- што ћеш стати и читати
- спомен гроба мога
- и поменути брата свога
- блажено упокојеног раба
- СРЕТЕНА Тодоровић
- бившег житеља и земљоделца
- из овог села Ртара
- кои као честити Србин
- у своме дому
- доста је сиротиње подхранио.
- Ратовао је у Српско турском рату
- и рањен је 1876 г.
- борећи се са непријатељем на Јавору
- рањен је са леве стране у борби
- и одликован је орденом
- од стране владаоца.
- Поживи 60 г.
- престави се у веч.
- 30 октобра 1904. г.[3]
- На надгробној пише:
- СРЕТЕН 1844-1904
- Под овом ладном плочом
- леже кости Сретена Тодоровића
- Овај спомен подигоше његова супруга Миљка
- и синови Милутир Славомир и Јездимир
- за вечну успомену[3]
Споменик Миљки Тодоровић (†1915) и сину Милутину (†1918)
- Пред овим спомеником
- почива тело покојне
- МИЉКЕ
- супруге Сретена Тодоровића из Ртара
- рођене 1867 г.
- а као напредна домаћица поживи 48 год.
- умрла 17 априла 1915 године.
- МИЛУТИН Тодоровић
- син Сретена
- рођен 1884 г.
- а као ратник заробљен од стране
- аустријанаца и стрељан 1918 год.
- Спомен подижу јој син Јездимир
- и унуци Радован Милан и Милољуб
- и сна Стана
- унука Олга и Славка[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ а б в Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- ^ а б в г д ђ е Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
Литература[уреди | уреди извор]
- Недовић, Радисав (1983). Ртари. Ртари: Месна заједница.
- Недовић, Радисав (1995). Камени летопис Ртара : гробља, надгробници, крајпуташи и спомен-обележја. Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Недовић, Радисав (1998). Ртарски родови. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Недовић, Радисав (1998). Ртарске читуље. Чачак: Штампарија "Бајић".
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.