Епифаније Стефановић
Епифаније Стефановић био је наводни далматински архиепископ Српске православне цркве, који је 1648. године ступио у унију са Римокатоличком црквом, а кога спомиње само млетачки црквени историчар Данијеле Фарлати (1690—1773). Према истраживању епископа далматинског Никодима Милаша (1845—1915), доказано је да прелазак на унију обмана.
Биографија[уреди | уреди извор]
Према Фарлатију, током Кандијског рата (1645—1669), тачније у новембру 1648. године, Епифаније Стефановић и двојица његових епископа, Василије и Исаија, и 80 (или 800) монаха ступили су у унију са Римокатоличком црквом, захваљујући фрањевцима.[1] Ову тврдњу је оповргнуо епископ Никодим Милаш, јер као прво у историји није забиљежено постојање архиепископа под тим именом, а као друго православна заједница се у то вријеме снажно опирала римокатоличкој пропаганди, коју је подржавао патријарх Максим преко свог изасланика монака Кирила.[2]
Према Милу Боговићу, бившем госпићко-сењском бискупу, након Епифанијеве смрти, монаси су се окренули против Римокатоличке цркве, тако да је покушај унијаћења далматинских Срба пропао.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Milaš, Nikodim (1989). Pravoslavna Dalmacija: istorijski pregled. Sfairos. стр. 223. „Фарлати наводи како је заслугом једнога францишканца обраћен био у латинску вјеру у новембру 1648. год. далматински архијепископ Епифаније Стефановић и још два подручна му епископа, Василије и Исаија, затијем 80 (или ...”
- ^ Popović, Jevsevije (1912). Od 1054 do 1912. Srpska manastirska štamparija. стр. 622. „Фарлати пише, да је 1648. далматински архиепископ Епифаније Стефановић са два епископа и са масом народа и свештенства примио римокатолицизам (ad Romanam Ecclesiam accessio facta est). Та је вест међутим на основу истраживања епископа Никодима Милаша неистинита, прво зато, што историја не зна за таквог архиепископа, а друго зато, што се у то доба римокатоличкој пропаганди силно опирао православни народ, кога у том опирању подржаваше пећски патријарх Максим преко свога изасланика монаха Кирила.”
- ^ Bogović, Mile (1993). „Katolička crkva i pravoslavlje u Dalmaciji za vrijeme mletačke vladavine” (на језику: хрватски). Zagreb. Архивирано из оригинала 09. 12. 2014. г. Приступљено 01. 04. 2019.