Пређи на садржај

Масовна обмана

С Википедије, слободне енциклопедије
Dreadnought hoax са лажном абисинским делегацијом у којој је била и списатељица Вирџинија Вулф (на слици брадата особа лево)

Масовна обмана је широко публикована лаж створена да обмане неистинитим и често запањујућим информацијама, полуистинама, мистификацијама[а] и сл, са циљем да шокира и привуче пажњу великог броја људи, било из злонамерних или шаљивих побуда.[2] На енглеском језику се ова врста обмане назива hoax.[б]

Неки обмањивачи намеравају да на крају разоткрију своје активности како би представили своје жртве као наивне, прибављајући себи притом неку врсту користи. Други обмањивачи се надају да ће одржати обману неодређено време, све док не буду разоткривени открићима скептичних истраживача или на неки други начин.

Могуће је извршити масовну обману давањем и искључиво истинитих изјава о нечему, користећи комплексну или непознату формулацију односно контекст. Пример такве мистификације је случај упозорења на дихидроген моноксид које је неупућене довело у забуну, иако је у питању заправо обична вода.

Значење и сродни појмови

[уреди | уреди извор]
Томас Адијева Свећа у мраку... (1656) садржи једно од најранијих помена бајалице хокус-покус од које је изведена реч hoax.

Енглески филолог Роберт Нарес је дефинисао реч hoax у значењу варати, позивајући се на спомен бајалице хокус-покус из Томас Адијеве књиге из 1656. Свећа у мраку, или расправа о природи вештица и вештичарства.

Иако се термин hoax повремено доводи у везу са урбаним легендама и гласинама, фолклориста Јан Харолд Брунванд (енгл. Jan Harold Brunvand) тврди да, већини њих недостају докази о намерном стварању лажи. Оне се преносе у доброј вери од стране верника или као шале, па термин hoax треба користити само за оне урбане легенде и гласине са вероватним свесним покушајем обмане. Што се тиче блиско сродног термина практична шала Брунванд наводи да иако постоје случајеви где се преклапају, hoax има тенденцију да означава релативно сложене и велике измишљотине и укључује обмане које не само што иду даље од пуких играрија већ и изазивају материјални губитак или штету жртви.[5]

Масовне обмане су понекад мотивисане жељом да се пласирањем трачева јавно исмеју или понизе пословни конкуренти, супротстављени политичари или политичке институције (нпр. пре избора), и сл. Један од најранијих забележених медијских обмана је лажни алманах који је објавио Џонатан Свифт под псеудонимом Исак Бикерстаф 1708. године. У објављеном алманаху Свифт је предвидео смрт Џона Партриџа, једног од водећих астролога у Енглеској у то време. Потом је издао елегију на дан када је Партриџ наводно требало да умре. Партриџова репутација је оштећена као резултат наведених Свифтових дела, а његов астролошки алманах није био објављиван наредних шест година.[6]

Према професорки са Универзитета Неваде у Рину, Линди Волш, поједине масовне обмане финансијске су природе. Пример је случај Ф. Т. Барнума коме је Фиџијанска сирена допринела увећању богатства. Када у таквим ситуацијама обмањивачи стичу новчану корист или славу кроз своје фабрикације, онда разлика између појмова масовне обмане (енгл. hoax) и преваре (енгл. fraud) није нужно јасна. Алекс Бозе, оснивач Музеја масовних обмана (Museum of Hoaxes), наводи да је једина разлика између њих реакција јавности. По њему се превара може класификовати као масовна обмана када њен метод стицања финансијске користи ствара широк јавни утицај или заокупља машту маса.

Иако је масовност одлика и магијског трика и фикције (књиге, филм, позориште, радио, телевизија, итд.), оно што hoax одваја од њих се огледа у томе што публика није свесна да је обмањена. У гледању мађионичара који изводи илузију публика очекује да буде преварена.

Историја

[уреди | уреди извор]
Види још: Историја пропаганде и Пропаганда

Џанг Јингјуова Књига превара, објављена око 1617. током позног раздобља династије Минг, сматра се првом кинеском збирком прича о преварама, обманама и другим облицима манипулације.

Током историје, ширење обмањујућих тврдњи могло се спровести на било који начин на који се фиктивна прича може саопштити: лично, објавом књига и памфлета, путем усмених предања, ланчаних писама и сл. Проналазак штампарске машине у 15. веку снизио је цену масовне производње књига и памфлета. Цена је додатно снижена у 19. веку када се појавила ротациона штампарска машина (видети жуто новинарство). Током 20. века, масовне обмане се се могле пласирати путем таблоида, а са 21. веком појавили су се лажни новински сајтови и дељење путем друштвених мрежа, коришћење електронске поште за савремена ланчана писма и сл.[7]

Типови

[уреди | уреди извор]
Дезинформација и мисинформација у односу на hoax (Викимедијино истраживање (2015))

Према разликама у процесима стварања, ширења и укорењивања током времена могу бити:

  • Научне, као што су:
  • Уметничке, као што су:
  • Интернет преваре које су постале чешће након популаризације друштвених мрежа
    • Обмане извршене тактикама застрашивања које се позивају на субјективно и рационално уверење публике да очекивана цена неверовања у превару надмашује очекивану цену веровања у превару. Пример су тврдње да је неки нешкодљиви, али непознати програм на рачунару заправо злонамерни софтвер.
    • Обмане са компјутерским вирусима постале су широко распрострањене како су се и сами рачунарски вируси почели ширити. Типична превара укључује имејл поруку која упозорава примаоце на непостојећу претњу, обично наводећи измишљене ауторитете или фалсификујући цитате од аутентичних ауторитета као што су рецимо Мајкрософт и IBM. У већини случајева, садржај је позив да се порука проследи свима у адресару примаоца. У неким другим ситуацијама се на пример примаоцу говори да потражи одређену датотеку; ако се датотека пронађе, рачунар се сматра зараженим осим ако се пронађена датотека не обрише. У стварности, датотека може бити потребна оперативном систему за исправно функционисање рачунара.
  • У домену религије, где на пример апокрифне тврдње које настају као hoax могу стећи широко веровање међу члановима неке културе или организације
  • Лажна признања криминалне радње, као што је случај Џона Семјуела Хамбла, познатог и као Wearside Jack који је серијом писама и звучних записа скренуо пажњу детектива са истраге о серијском убици у Јоркширу седамдесетих година 20. века
  • Фактоиди, који означавају неку тривијалност или измишљену чињеницу за коју се верује да је истинита јер се појављује у штампаном издању.[10]
  • Разоткривања где се полукомично или прикривено подстичу жртве да се понашају глупо или лаковерно тако што наседају на очигледне бесмислице које извршилац намерно представља као стварност. Сродна активност је културно ометање.
  • Палеоантрополошке обмане као у случају када су антрополози били преварени наводним открићем Пилтдаунског човека у које се широко веровало од 1913. до 1953.
  • Протестне обмане које су чланови друштвених покрета и други активистии понекад користили како би скренули пажњу на своје циљеве или поткопали своје противнике.[11]
  • НЛО обмане
  • Урбане легенде и гласине са вероватним свесним покушајем обмане

Посебну категорију чине друштвено прихватљиве обмане извршени у приликама када се њихово покретање сматра прикладним, као што је Дан шале. Занимљив пример је лажни троминутни телевизијски прилог, емитован 1. априла 1957, о берби шпагета, британске државне телевизије „Би-Би-Си“.[12]

Информационе технологије

[уреди | уреди извор]
Види још: Сајбер-безбедност и Рачунарске преваре

У информационим технологијама, превара представља сваку поруку која лажним информацијама наводи корисника да ода поверљиве податке или без оправданог разлога предузме неку радњу.

Најчешће се ради о крађи приступних података банковном рачуну, али уобичајени су и ланчана електронска писма који упозоравају кориснике о непостојећим претњама или их наговарају да предузму неку деструктивну радњу на свом рачунару.

Најпознатији облици преваре траже од примаоца да преко свог банковног рачуна пребаци мању своту новца на неки други рачун. Корисници, примамљени богатим провизијама често остану без новца, дајући непознатој страни податке о приступу својем рачуну или несвесно суделују у илегалној новчаној трансакцији. Међу ређим облицима налазе се ланци среће (или несреће) и вести о лажним вирусима.

Просечна превара препознатљива је по изразито драматичном тону и тексту који на сензационалистички начин говори о некој невероватној појави. Обично се оправдава изјавом у самом тексту у којој аутор употребљава изразе као „знам да звучи невероватно" или „зачудиће вас ово што вам пишем" како би задобио поверење корисника. Крајњи корисници треба да приступају оваквим порукама на крајње пажљив начин, па ако имају реалан разлог да верују да је порука аутентична, треба да покушају да провере идентитет пошиљаоца. Свако одбијање да се одају детаљи о идентитету или инсистирање на коришћењу контактних информација одвојених од адресе пошиљаоца упућују на превару.

Лажне вести

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Лажне вести

Лажне вести су извештаји који садрже чињенице које су нетачне или лажне, али које се представљају као истините. Често преносе полуистине које се намерно користе за обмањивање јавности.[13]

Могу служити циљу пропаганде, мисинформације или дезинформације – користећи друштвене медије за усмеравање веб саобраћаја и појачавање њиховог ефекта. За разлику од новинске сатире, лажни новински чланци настоје да обману, а не забаве, читаоце ради финансијске или политичке користи.

Овакве вести се обично објављују са намером обмањивања да би се нанела штета организацији, појединцу или особи, и/или користи финансијски или политички, понекад користећи сензационалистичке, обмањујуће или једноставно измишљене наслове да би се максимизовала читаност.

Примери сензационалистичких чланака

[уреди | уреди извор]
Види још: Новинска патка

Едгар Алан По поред хорора писао је и сатире, хумористичке приче и подвале. Да би повећао комичност и омогућио читаоцу да се ослободи друштвених норми и правила, често је користио иронију и смешна преувеличавања.[14] Тврдио је да је његова приповетка Изузетна пустоловина извесног Ханса Пфала плагирана у серији текстова о открићу цивилизације на Месецу из јула 1835. у њујоршким новинама The Sun који су познати под називом Велика Месечева подвала (en:Great Moon Hoax) а чије је ауторство приписано новинару Ричарду Адамсу Локу (енгл. Richard Adams Locke)[15][16].

Исте новине су 1844. објавиле Поову причу Подвала са балоном (en:The Ballon-Hoax) сличне тематике. Првобитно представљена као истинита прича, детаљно је описала путовање Европљанина Монка Мејсона преко Атлантског океана за само три дана у балону[17] на гас. Уследило је признање о неистинитости, па је прича је повучена два дана касније.

Академске обмане

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Научне преваре
Види још: Академска нечеститост

У академском свету се среће посебна категорија намерних обмана усмерених према научним часописима и академским конференцијама, најчешће мотивисани намерама научних радника или новинара да разоткрију „грабљиве” часописе[18], тестирају квалитет рецензирања и сл.

Неки од најпознатијих примера академских обмана укључују:

  • Афера Сокал (1996) - физичар Алан Сокал објавио је бесмислен рад о квантној гравитацији у часопису Social Text
  • Афера студија жалби (2017-2018) - серија од 20 лажних радова о расним, родним и другим идентитетским студијама

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вујаклијин Лексикон страних речи и израза наводи да глагол мистифицирати (лат. mystificare) значи искоришћавати лаковерност неког човека наводећи га да верује у смешне и немогуће ствари, залуђивати, обманути, обмањивати, варати, преварити.[1]
  2. ^ Енглески филолог Роберт Нарес (1753–1829) каже да је реч hoax скована крајем 18. века као скраћеница глагола hocus (у значењу варати, наметати[3] или изазивати збуњеност често уз помоћ дрогираног пића[4]) који је изведен из магијске инкантације хокус-покус.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вујаклија, Милан (1980). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 573. 
  2. ^ MacDougall, Curtis D. (1958) [1940] Hoaxes. [revised ed.] New York: Dover
  3. ^ Nares, Robert (1822). A glossary; or, Collection of words ... which have been thought to require illustration, in the works of English authors (на језику: енглески). London: R. Triphook. стр. 235. 
  4. ^ „Merriam-Webster Dictionary: Hocus”. Merriam-Webster. 2010. Архивирано из оригинала 1. 5. 2020. г. Приступљено 25. 10. 2010. 
  5. ^ „A Family of Falsehoods: Deception, Media Hoaxes and Fake News” (PDF). Core Academic. Приступљено 2025-05-23. 
  6. ^ Walsh, Lynda (2006). Sins Against Science: The Scientific Media Hoaxes of Poe, Twain, And Others. State University of New York Press. стр. 17–18. ISBN 0-7914-6877-1. 
  7. ^ „Fake News Throughout History”. Seed World. 2022-09-09. Приступљено 2025-05-23. 
  8. ^ Plagens, Peter (20. 4. 1998), „The Late Great Tate”, Newsweek: 62 
  9. ^ Више извора:
  10. ^ Dickson, Paul (April 30, 2014). "The origins of writerly words" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. октобар 2020). Time. Retrieved November 14, 2015.
  11. ^ McIntyre, Iain (2019-09-02). „Pranks, performances and protestivals: Public Events”. The Commons Social Change Library (на језику: енглески). Приступљено 2024-09-19. 
  12. ^ Blic Online | Pet najboljih medijskih šala za 1. april
  13. ^ „Media Manipulation”. EBSCO Research Starters. 2025-03-03. Приступљено 2025-05-23. 
  14. ^ Royot 2002, стр. 57
  15. ^ „They Formed A Pair”. The Deseret Weekly. Salt Lake City, UT: Deseret News Publishing Company. 13. 5. 1893. стр. 665. Приступљено 27. 6. 2013. 
  16. ^ Clute, John; Eggeling, John. „Locke, Richard Adams”. The Encyclopedia of Science Fiction. Приступљено 3. 11. 2018. 
  17. ^ Edgar Allan Poe, Astounding News! (full text of hoax), New York Sun, April 13, 1844
  18. ^ „Trends in hoaxes of academic communication”. bioRxiv. 2024-11-19. Приступљено 2025-05-23. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • MacDougall, Curtis D. (1958) [1940] Hoaxes. [revised ed.] New York: Dover
  • Young, Kevin (2017) Bunk: The Rise of Hoaxes, Humbug, Plagiarists, Phonies, Post-Facts, and Fake News. Graywolf Press
  • Fedler, Fred (1989) Media Hoaxes. Iowa State University Press
  • Tresch, John (2002). „Extra! Extra! Poe invents science fiction”. Ур.: Hayes, Kevin J.. The Cambridge Companion to Edgar Allan Poe. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 113–132. ISBN 978-0-521-79326-1. 
  • Royot, Daniel (2002). „Poe's Humor”. Ур.: Hayes, Kevin J.. The Cambridge Companion to Edgar Allan Poe. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 57–71. ISBN 978-0-521-79326-1. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Масовна_обмана&oldid=31058836”