Пређи на садржај

Ервин Месарош

С Википедије, слободне енциклопедије
Ервин Месарош
(Mészáros Ervin)
Лични подаци
Датум рођења(1877-04-02)2. април 1877.
Место рођењаБудимпешта, Краљевина Угарска, Аустроугарска
Датум смрти21. мај 1940.(1940-05-21) (63 год.)
Место смртиБудимпешта, Краљевина Мађарска
Држављанство Мађарска
Спортске информације
СпортМачевање
Сабља
КлубМАК
Награде и медаље
Мачевање

К. Угарска

Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1912. Стокхолм Сабља, екипно
Бронзана медаља — треће место 1912. Стокхолм Сабља, појединачно
Првенство Мађарске
Златна медаља — прво место Првенство Мађарске 1900. Флорет, појединачно
Златна медаља — прво место Првенство Мађарске 1902. Флорет, појединачно
Златна медаља — прво место Првенство Мађарске 1903. Флорет, појединачно
Златна медаља — прво место Првенство Мађарске 1904. Флорет, појединачно

Ервин Месарош (мађ. Mészáros Ervin) је био мађарски мачевалац, олимпијац, чија је специјалност била сабља.[1] Учествовао је на Летњим олимпијским играма 1912. године одржане у Стокхолму, Шбедска где је освојио је златну и бронзану медаљу у дисциплини сабља.[2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Месарош је био мачевалац будимпештанског клуба Мађарски АК од 1894. до 1927. године. Такмичио се и у мачевању и флорету, али је постигао најбоље међународне резултате у мачевању, дисиплини сабља. Са деветнаест година победио је на миленијумском такмичењу у мачевима одржаном у Будимпешти 1896. године. Није могао да се такмичи на Олимпијским играма 1904. и 1908. јер бечко војно министарство није дозволило официрима монархије да се такмиче у мађарским бојама. Био је у мађарској мачевалачкој репрезентацији од 1912. до 1926. године. На Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму, био је члан мађарске репрезентације мачевањем у саставу Ласло Берти, Деже Фелдес, Јене Фукс, Герде Оскар, Ервин Месарош, Золтан Шенкер, Петер Торкнер и Лајош Веркнер. Освојио је бронзану медаљу у појединачној конкуренцији мачевима на Олимпијским играма, иза Јеноа Фукса и Беле Бекешија. Године 1925. заузео је четврто место на Европском првенству у Остендеу.[3]

Током своје спортске каријере студирао је право на Универзитету у Будимпешти, а након завршеног курса за официре, служио је у Краљевској мађарској војсци. Његов највиши чин био је капетан Хонведа. Био је почасни члан Управног одбора Мађарског мачевалачког савеза.[3]

Његови спортски резултати

[уреди | уреди извор]
  • у мачевању:
    • Олимпијски шампион (екипно: 1912)
    • Олимпијско 3. место (појединачно: 1912.)
    • Европско првенство 4. место (појединачно: 1925.)
    • Првенство Мађарске: 9. (1921), 4. (1925)
  • у флорету:
    • четвороструки шампион Мађарске (1900, 1902, 1903, 1904)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ервин Месарош”. Olympedia. Приступљено 21. 5. 2021. 
  2. ^ „Резултати Ервина Месароша на олимпијади”. sports-reference.com. Архивирано из оригинала 17. 4. 2020. г. Приступљено 11. 4. 2010. 
  3. ^ а б Биографија Ервина Месароша

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ервин_Месарош&oldid=28615781”