Ереник
Ереник | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 51 km |
Басен | 516 km2 |
Слив | Јадрански |
Пловност | није пловна |
Водоток | |
Извор | извире из Ђеравичког језера на Проклетијама |
В. извора | ~2.200 m |
Ушће | Бели Дрим |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија Косово и Метохија |
Област | Метохија |
Насеља | Јуник, Ђаковица |
Притоке | Лоћанска Бистрица |
Река на Викимедијиној остави |
Ереник или Рибник је река у Србији, која извире на Проклетијама. Протиче кроз Метохију дужином од 51 km и улива се у Бели Дрим. Река целим својим током није пловна, а површина њеног слива је 516 km² и припада сливу Јадранског мора.
Ток реке
[уреди | уреди извор]Ереник извире из Ђеравичког језера, на висини од око 2.200 m нмв, испод истоименог врха (2.656 m нмв), који је највиши врх Србије и други по висини врх у Проклетијском масиву.
На свом путу ка Ђаковици, Ереник представља границу између Проклетија и Метохијске равнице и протиче кроз села Јашић, Нивоказ и Поношевац, затим кроз варошицу Јуник и рударско место Бабај Бокс. На овом делу свог тока, у реку се улива читав низ потока који се спуштају са Проклетија, од којих су највећи Шлепица и Речица, али и њене највеће притоке Трава и Лоћанска Бистрица.
После проласка кроз Ђаковицу, Ереник наставља свој ток кроз Рачу и Бистражин, код кога се данас налази стари камени мост из 18. века, познат као Терзијски мост.
Ереник се улива у Бели Дрим, као његова десна притока, непосредно пре његове епигеније, у близини Швањског моста, испод брда Градеша на коме се налазе остаци старе тврђаве.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.