Ерик I Дански
Ерик Дански | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | око 1060. |
Место рођења | Slangerup Municipality, |
Датум смрти | 10. јул 1103.42/43 год.) ( |
Место смрти | Пафос, |
Породица | |
Супружник | Боедбила Данска |
Потомство | Кнут Лавард, Harald Kesja, Ерик II Дански |
Родитељи | Свен Естридсон |
Династија | Естридсона |
Краљ Данске | |
Период | 1095-1103[1] |
Претходник | Олаф I Дански |
Наследник | Нилс Дански |
Ерик I Дански или Ерик Добри[2][3][4] (око 1060 - 10. јул 1103) је био дански краљ од 1095. године до своје смрти.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ерик је рођен у Слангерупу на северном Селанду. Био је један од многобројних синова данског краља Свена Естридсона и непознате конкубине. Тројица Ерикове браће владали су пре њега. Свена је наследио Харалд III, Харалда Кнут IV, а Кнута Олаф I. Кнут је страдао 1086. године од стране побуњених сељака који су га убили у цркви. Ерик је тада побегао на Селанд, а потом у Сканију која је у то време била део Данске. За краља је након Кнута изабран Олаф I. Олафова владавина била је кратка. Умро је 1095. године. Скупштина је на престо поставила Ерика Данског. Након Ериковог доласка на власт, гладне године у Данској су престале. Многи су то сматрали као знак богова да је Ерик прави избор.
Средњовековни хроничари описују Ерика као крупног човека, доброг говорника и способног владара. Имао је изузетно буран приватни живот. У спољној политици наступао је дипломатски и избегавао је сукобе са магнатима. Током своје владавине, Ерик је посетио Рим и издејствовао канонизацију Кнута IV. На скупштини у Виборгу Ерик је објавио да жели отићи на ходочашће у Свету земљу. Разлог за то био је тај што је Ерик у пијаном стању убио четворицу својих људи током прославе на свом двору. Ерик је свога сина Харалда Кесја и владику Асера именовао за намеснике.
Ерик и његова жена Боедбила су преко Русије стигли у Цариград где су били гости византијског цара. На путу се Ерик разболео. Умро је у Пафосу, на Кипру, јула 1103. године. Ерик је био први краљ који је пошао на ходочашће након ослобађања Јерусалима у Првом крсташком рату (1099)[5]. Краљица Боедбила такође се разболела, али је успела да стигне до Јерусалима где је умрла. Сахрањена је у подножју Маслинове горе. Ерика је наследио брат Нилс.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Бјорн | ||||||||||||||||
8. Торгил Дански | ||||||||||||||||
4. Улф Ерл | ||||||||||||||||
2. Свен II Дански | ||||||||||||||||
20. Харалд Плавозуби | ||||||||||||||||
10. Свен I Рашљобради | ||||||||||||||||
5. Естрида Свендсдатер | ||||||||||||||||
11. Сигрида Горда (легендарна) | ||||||||||||||||
Ерик I Дански | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Monarkiet i Danmark Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2009) – Kongerækken at The Danish Monarchy
- ^ Dunham, Samuel (1839). The cabinet cyclopaedia: History of Denmark, Sweden, and Norway, Vol. 2. Longman, Orme, Brown, Green & Longmans and John Taylor.
- ^ Eiríkr, Magnússon; Morris, William (1905). The Saga Library, Vol. 6. B. Quaritch.
- ^ Vigfússon, Guðbrandur; Sæmunder, Edda; Powell, Frederick York (1883). Corpus Poeticvm Boreale: The Poetry of the Old Northern Tongue, from the Earliest Times to the Thirteenth Century, Vol. 2. Clarendon Press.
- ^ "Denmark and Cyprus pay tribute to 12th century king Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јун 2015)". Reuters. 26 March 2008. Приступљено 2008-03-27.
Литература
[уреди | уреди извор]- heimskringla.no – Saxo Grammaticus : Erik Ejegod Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2022)
- Min Verdenshistorien – Middelalderen 1087-1499 Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2004) af Søren Sørensen