Харалд Плавозуби
Харалд Плавозуби | |
---|---|
![]() Крштење Харалда од стране свештеника Попе | |
Пуно име | Харалд Гормсон |
Датум рођења | вероватно око 935. |
Место рођења | Јелинг Данска |
Датум смрти | 985./6. |
Место смрти | Јомсборг Данска |
Гроб | Катедрала у Роскилду |
Династија | Книтлинга |
Отац | Горм Стари |
Мајка | Тира Данска |
Супружник | Gyrid of Sweden, Tove of the Obotrites |
Потомство | Свен I Рашљобради, Tyra of Denmark, Gunhilde |
Краљ Данске Краљ Норвешке | |
Период | Данска (око 958–око 986) Норвешка (око 970–око 975) |
Претходник | Горм Стари |
Наследник | Свен I Рашљобради |
Харалд "Плавозуби" Гормсон (старонордијски: Haraldr blátǫnn Gormsson; рођен око 935 – 985/6) је био дански и норвешки краљ. Током Харалдове владавине, Данска је примила хришћанство (око 960. године).
Прелазак на хришћанство[уреди | уреди извор]
Харалд је био син Горма Старог и Тире Данске. Није поуздано утврђен начин на који је Харалд прихватио хришћанство због тога што средњовековни писци попут Видукинда из Корвеја и Адама из Бремена дају контрадикторне приче око тога како је до тога дошло. Видукинд у своме делу "Res gestae saxonicae" пише да заслуга за христијанизацију Данске припада свештенику Попи[1]. Адам из Бремена, у свом делу "Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum" које је завршио 1076. године (дакле 100 година након Харалдове смрти) наводи да је Харалда на покрштавање приморао немачки цар Отон I након пораза у бици[2]. Око 400 година касније, Хеимскрингла, исландска сага, бележи да се Харалд, заједно са норвешким краљем Хаконом Сигурдсоном, покрстио током владавине немачког цара Отона II[3]. Попа кога помиње Видукинд је можда онај кога Адам из Бремена помиње у вези са Ериком Победничким, шведским владарем[4]
Владавина[уреди | уреди извор]
Харалд током своје владавине надгледа реконструкцију камења из Јелинга и бројне друге јавне радове. То је био начин да консолидује економску и војну контролу над својом земљом. Кружне викиншке тврђаве изграђене су на четири стратешке локације: Трелеборг и Бореринг на Селанду, Нонебакен, Фиркат и Агерсборг[5]. Шеста слична тврђава пронађена је у Сканији. Могуће је да је и њу подигао Харалд Плавозуби. Харалд је конструисао најстарији познати мост на југу Скандинавског полуострва. Био је широк 5 m, а дугачак 760 m. Притекао је у помоћ Ричарду Неустрашивом приликом освајања Нормандије. Нордијске саге представљају Харалда у доста негативном светлу. Од 970. године наметнуо је своју власт и Норвешкој након смрти Харолда II Норвешког. Харалдову власт уздрмали су порази од Немаца који су приморали Харалда да напусти тврђаву Даневирк. Харалд је изгубио и контролу над Норвешком. Немци су се населили у подручју између Немачке и Скандинавије. Харалд је успео повратити ове територије 983. године у савезу са Словенима који су подигли устанак. Међутим, убрзо је убијен у побуни коју је предводио његов син Свен. Сматра се да је умро 986. године, иако постоје извори који 985. годину наводе као годину Харалдове смрти.
Надимак[уреди | уреди извор]

Харалдов надимак "Плавозуби" први пут се спомиње у хроници Роскилденса из 1140. године[6]. Разлог за то вероватно је био тај што је Харалд имао упадљиво покварени зуб кога су називали плавим. Друго објашњење је да је Харалд био обучен у плаво. Плава боја је представљала знак краљевске моћи[7]. Харалдов надимак преузет је данас као назив за персоналну бежичну мрежу Блутут (енг. Bluetooth)[8].
Породично стабло[уреди | уреди извор]
2. Горм Стари | ||||||||||||||||
1. Харалд Плавозуби | ||||||||||||||||
3. Тира Данска | ||||||||||||||||
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Widukind, Res gestae Saxonicae 3.65, ed. Paul Hirsch and Hans-Eberhard Lohmann, MGH SS rer. Germ. in usum scholarum (Hanover) (1935). pp. 140-141. Translated from Latin by Anders Winroth, © 2006.
- ^ Adam of Bremen; Tschan, Francis Joseph (2002). History of the Archbishops of Hamburg-Bremen. Timothy Reuter. New York: Columbia University Press. стр. 55—57. ISBN 978-0-231-12575-8.
- ^ "Heimskringla Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016)".
- ^ Adam of Bremen & Tschan 2002, стр. 55–57.
- ^ Forte, Angelo; Oram, Richard D.; Pedersen, Frederik (2005). Viking Empires. Cambridge University Press. стр. 180. ISBN 978-0-521-82992-2.
- ^ Roskildekrøniken - heimskringla.no
- ^ Hvem var Harald Blåtand? – dr.dk/Undervisning/verdensarv
- ^ Kardach, Jim (3 May 2008). "Tech History: How Bluetooth got its name". EE Times. Приступљено 9 June 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284—1500). Београд: Clio.
- Forte, Angelo; Oram, Richard D.; Pedersen, Frederik (2005). Viking Empires. Cambridge University Press. стр. 180. ISBN 978-0-521-82992-2.
- Adam of Bremen; Tschan, Francis Joseph (2002). History of the Archbishops of Hamburg-Bremen. Timothy Reuter. New York: Columbia University Press. стр. 55—57. ISBN 978-0-231-12575-8.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Харалдова биографија у Католичкој енциклопедији