Харалд Плавозуби

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Харалд Плавозуби
Harald Blaatand.jpg
Крштење Харалда од стране свештеника Попе
Пуно имеХаралд Гормсон
Датум рођењавероватно око 935.
Место рођењаЈелинг
Данска
Датум смрти985./6.
Место смртиЈомсборг
Данска
ГробКатедрала у Роскилду
ДинастијаКнитлинга
ОтацГорм Стари
МајкаТира Данска
СупружникGyrid of Sweden, Tove of the Obotrites
ПотомствоСвен I Рашљобради, Tyra of Denmark, Gunhilde
Краљ Данске
Краљ Норвешке
ПериодДанска (око 958-око 986)
Норвешка (око 970 - око 975)
ПретходникГорм Стари
НаследникСвен I Рашљобради

Харалд "Плавозуби" Гормсон (старонордијски: Haraldr blátǫnn Gormsson; рођен око 935 - 985/6) је био дански и норвешки краљ. Током Харалдове владавине, Данска је примила хришћанство (око 960. године).

Прелазак на хришћанство[уреди | уреди извор]

Харалдова држава (црвена боја) и вазалне територије (жута боја)

Харалд је био син Горма Старог и Тире Данске. Није поуздано утврђен начин на који је Харалд прихватио хришћанство због тога што средњовековни писци попут Видукинда из Корвеја и Адама из Бремена дају контрадикторне приче око тога како је до тога дошло. Видукинд у своме делу "Res gestae saxonicae" пише да заслуга за христијанизацију Данске припада свештенику Попи[1]. Адам из Бремена, у свом делу "Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum" које је завршио 1076. године (дакле 100 година након Харалдове смрти) наводи да је Харалда на покрштавање приморао немачки цар Отон I након пораза у бици[2]. Око 400 година касније, Хеимскрингла, исландска сага, бележи да се Харалд, заједно са норвешким краљем Хаконом Сигурдсоном, покрстио током владавине немачког цара Отона II[3]. Попа кога помиње Видукинд је можда онај кога Адам из Бремена помиње у вези са Ериком Победничким, шведским владарем[4]

Владавина[уреди | уреди извор]

Харалд током своје владавине надгледа реконструкцију камења из Јелинга и бројне друге јавне радове. То је био начин да консолидује економску и војну контролу над својом земљом. Кружне викиншке тврђаве изграђене су на четири стратшких локација: Трелеборг и Бореринг на Селанду, Нонебакен, Фиркат и Агерсборг[5]. Шеста слична тврђава пронађена је у Сканији. Могуће је да је и њу подигао Харалд Плавозуби. Харалд је конструисао најстарији познати мост на југу Скандинавског полуострва. Био је широк 5 m, а дугачак 760 m. Притекао је у помоћ Ричарду Неустрашивом приликом освајања Нормандије. Нордијске саге представљају Харалда у доста негативном светлу. Од 970. године наметнуо је своју власт и Норвешкој након смрти Харолда II Норвешког. Харалдову власт уздрмали су порази од Немаца који су приморали Харалда да напусти тврђаву Даневирк. Харалд је изгубио и контролу над Норвешком. Немци су се населили у подручју између Немачке и Скандинавије. Харалд је успео повратити ове територије 983. године у савезу са Словенима који су подигли устанак. Међутим, убрзо је убијен у побуни коју је предводио његов син Свен. Сматра се да је умро 986. године, иако постоје извори који 985. годину наводе као годину Харалдове смрти.

Надимак[уреди | уреди извор]

Харалдов надимак "Плавозуби" први пут се спомиње у хроници Роскилденса из 1140. године[6]. Разлог за то вероватно је био тај што је Харалд имао упадљиво покварени зуб кога су називали плавим. Друго објашњење је да је Харалд био обучен у плаво. Плава боја је представљала знак краљевске моћи[7]. Харалдов надимак преузет је данас као назив за персоналну бежичну мрежу Блутут (енг. Bluetooth)[8].

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Горм Стари
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Харалд Плавозуби
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Тира Данска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Widukind, Res gestae Saxonicae 3.65, ed. Paul Hirsch and Hans-Eberhard Lohmann, MGH SS rer. Germ. in usum scholarum (Hanover) (1935). pp. 140-141. Translated from Latin by Anders Winroth, © 2006.
  2. ^ Adam of Bremen; Tschan, Francis Joseph (2002). History of the Archbishops of Hamburg-Bremen. Timothy Reuter. New York: Columbia University Press. стр. 55—57. ISBN 978-0-231-12575-8. 
  3. ^ "Heimskringla Архивирано на сајту Wayback Machine (март 6, 2016) (језик: енглески)".
  4. ^ Adam of Bremen & Tschan 2002, стр. 55–57.
  5. ^ Forte, Angelo; Oram, Richard D.; Pedersen, Frederik (2005). Viking Empires. Cambridge University Press. стр. 180. ISBN 978-0-521-82992-2. 
  6. ^ Roskildekrøniken - heimskringla.no
  7. ^ Hvem var Harald Blåtand? – dr.dk/Undervisning/verdensarv
  8. ^ Kardach, Jim (3 May 2008). "Tech History: How Bluetooth got its name". EE Times. Приступљено 9 June 2014.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]