Харалд Плавозуби

Из Википедије, слободне енциклопедије
Харалд Плавозуби
Harald Blaatand.jpg
Крштење Харалда од стране свештеника Попе
Пуно име Харалд Гормсон
Датум рођења вероватно око 935.
Место рођења Јелинг
Данска
Датум смрти 985./6.
Место смрти Јомсборг
Данска
Гроб Катедрала у Роскилду
Династија Книтлинга
Отац Горм Стари
Мајка Тира Данска
Супружник Gyrid of Sweden, Tove of the Obotrites
Потомство Свен Рашљобради
Краљ Данске
Краљ Норвешке
Период Данска (око 958-око 986)
Норвешка (око 970 - око 975)
Претходник Горм Стари
Наследник Свен Рашљобради

Харалд "Плавозуби" Гормсон (старонордијски: Haraldr blátǫnn Gormsson; рођен око 935 - 985/6) је био дански и норвешки краљ. Током Харалдове владавине, Данска је примила хришћанство (око 960. године).

Прелазак на хришћанство[уреди]

Харалдова држава (црвена боја) и вазалне територије (жута боја)

Харалд је био син Горма Старог и Тире Данске. Није поуздано утврђен начин на који је Харалд прихватио хришћанство због тога што средњовековни писци попут Видукинда из Корвеја и Адама из Бремена дају контрадикторне приче око тога како је до тога дошло. Видукинд у своме делу "Res gestae saxonicae" пише да заслуга за христијанизацију Данске припада свештенику Попи[1]. Адам из Бремена, у свом делу "Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum" које је завршио 1076. године (дакле 100 година након Харалдове смрти) наводи да је Харалда на покрштавање приморао немачки цар Отон I након пораза у бици[2]. Око 400 година касније, Хеимскрингла, исландска сага, бележи да се Харалд, заједно са норвешким краљем Хаконом Сигурдсоном, покрстио током владавине немачког цара Отона II[3]. Попа кога помиње Видукинд је можда онај кога Адам из Бремена помиње у вези са Ериком Победничким, шведским владарем[4]

Владавина[уреди]

Харалд током своје владавине надгледа реконструкцију камења из Јелинга и бројне друге јавне радове. То је био начин да консолидује економску и војну контролу над својом земљом. Кружне викиншке тврђаве изграђене су на четири стратшких локација: Трелеборг и Бореринг на Селанду, Нонебакен, Фиркат и Агерсборг[5]. Шеста слична тврђава пронађена је у Сканији. Могуће је да је и њу подигао Харалд Плавозуби. Харалд је конструисао најстарији познати мост на југу Скандинавског полуострва. Био је широк 5 метара, а дугачак 760 метара. Притекао је у помоћ Ричарду Неустрашивом приликом освајања Нормандије. Нордијске саге представљају Харалда у доста негативном светлу. Од 970. године наметнуо је своју власт и Норвешкој након смрти Харолда II Норвешког. Харалдову власт уздрмали су порази од Немаца који су приморали Харалда да напусти тврђаву Даневирк. Харалд је изгубио и контролу над Норвешком. Немци су се населили у подручју између Немачке и Скандинавије. Харалд је успео повратити ове територије 983. године у савезу са Словенима који су подигли устанак. Међутим, убрзо је убијен у побуни коју је предводио његов син Свен. Сматра се да је умро 986. године, иако постоје извори који 985. годину наводе као годину Харалдове смрти.

Надимак[уреди]

Лого Блутута

Харалдов надимак "Плавозуби" први пут се спомиње у хроници Роскилденса из 1140. године[6]. Разлог за то вероватно је био тај што је Харалд имао упадљиво покварени зуб кога су називали плавим. Друго објашњење је да је Харалд био обучен у плаво. Плава боја је представљала знак краљевске моћи[7]. Харалдов надимак преузет је данас као назив за персоналну бежичну мрежу Блутут (енг. Bluetooth)[8].

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Горм Стари
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Харалд Плавозуби
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Тира Данска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Widukind, Res gestae Saxonicae 3.65, ed. Paul Hirsch and Hans-Eberhard Lohmann, MGH SS rer. Germ. in usum scholarum (Hanover, 1935). стр. 140–141. Translated from Latin by Anders Winroth, © 2006.
  2. Adam of Bremen; Tschan, Francis Joseph (2002). History of the Archbishops of Hamburg-Bremen. New Yorkisbn=978-0-231-12575-8: Columbia University Press. стр. 55—57.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  3. "Heimskringla".
  4. Adam of Bremen & Tschan (2002). стр. 55–57.
  5. Forte, Angelo; Oram, Richard D.; Pedersen, Frederik (2005). Viking Empires. Cambridge University Press. стр. 180. ISBN 978-0-521-82992-2. 
  6. Roskildekrøniken - heimskringla.no
  7. Hvem var Harald Blåtand? – dr.dk/Undervisning/verdensarv
  8. Kardach, Jim (3 May 2008). "Tech History: How Bluetooth got its name". EE Times. Приступљено 9 June 2014.

Литература[уреди]

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Forte, Angelo; Oram, Richard D.; Pedersen, Frederik (2005). Viking Empires. Cambridge University Press. стр. 180. ISBN 978-0-521-82992-2. 
  • Adam of Bremen; Tschan, Francis Joseph (2002). History of the Archbishops of Hamburg-Bremen. New Yorkisbn=978-0-231-12575-8: Columbia University Press. стр. 55—57.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

Спољашње везе[уреди]