Ернст фон Мансфелд

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ернст фон Мансфелд
Ernst von Mansfeld.gif
Ернст фон Мансфелд
Датум рођења 1580.
Место рођења Луксембург
Датум смрти 29. новембар 1626.
Место смрти Раковица

Ернст фон Мансфелд, зван и гроф Ернст фон Мансфелд или гроф Петар Ернст фон Мансфелд (158029. новембар 1626) је био немачки војсковођа и вођа плаћеника током Тридесетогодишњег рата.

Рана војна искуства[уреди]

Војно искуство је стекао у Мађарској, где му је рођак био на високом положају у царској команди. Касније је служио у војсци надвојводе Леополда и ту је постао непријатељ Хабзбурга. Иако је остао католик удружио се са протестантским кнежевима и током прве фазе Тридесетогодишњег рата био је један од истакнутих војсковођа.

На челу плаћеника у Тридестогодишњем рату[уреди]

Савојски војвода Карло Емануел I упутио је 1618. под Мансфелдовим водством 2000 војника да помогну побуну у Бохемији. Заузео је Пилсен, али током лета 1619. побеђен је у бици код Саблата. После тога понудио је своје услуге цару Фердинанду II и остао је једно време неактиван.

Фридрих V Палатински га поставља на чело своје војске у Бохемији, а 1621. зауставља покушаје Јохана Церкласа Тилија да заузме Горњи Палатинат. Мансфелд прелази у Рајнски Палатинат, где заузима Хагенау и спречава пад Франкентала. Касније му се придружује Фридрих V Палатински, па заједно побеђују Јохана Церкласа Тилија у бици код Визлоха 25. априла 1622. године. Мансфелд је харао Алзасом и Хесеном. Није пљачкао само непријатељске области. Он је често представљао опасност за области које је бранио. Због тога је Фридрих V Палатински био принуђен да отпусти Мансфелдову војску.

Одлазак у Холандију и Енглеску[уреди]

Мансфелд се придружио Кристијану Бринсвичком, па је водио своју војску кроз Лорену, уништавајући успут све дуж свога похода. У августу побећује Шпанце крај Флера. Долази у Холандију у службу Уједињених провинција. Осваја подручја источне Фризије, где заузима тврђаву и поново његова војска пљачка и злоставља становништво. Као плаћеник и вођа плаћеника Мансфелд је често прекидао своје ратне походе и тражио начин да скупи новац било пљачком, било продајом услуга својих плаћеника ономе тко понуди више.

Током 1624. три пута посећује Лондон, где је био слављен као херој. Џејмс I Стјуарт оклевао је да му да новац и људе за обнову Палатината. Почетком 1625. поново прелази у Холандију.

Поново са плаћеницима у Немачкој[уреди]

Током 1625. рат је био обновљен данском инвазијом под водством Христијана IV Данског. Мансфелд долази поново у Немачку са својим плаћеницима. Албрехт Валенштајн му наноси тешки пораз 25. априла 1626. у бици код моста Десау.

Мансфелд је убрзо скупио нову војску, са којом је намеравао да напада наследне хабзбуршке земље у Аустрији. Међутим прогонио га је Албрехт Валенштајн са својом војском, па Мансфелд скреће према Мађарској, с циљем да помогне трансилванијском кнезу Бетлему Габору. Бетлем Габор је променио политику и помирио се са царем, па и Мансфелд распушта своје плаћенике. Кренуо је према Венецији, али код Раковице крај Слуња је оболио. Умро је 29. новембра 1626. и сахрањен је у Сплиту.