Плзењ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Плзењ
чеш. Plzeň
Plzeň 12.3.2012.jpg
Катедрала Св. Бартоломеја и Трг Републике

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Чешка
Крај Плзењски крај
Становништво
Становништво 173.932
Густина становништва 1.264 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 49°44′29″ СГШ; 13°22′57″ ИГД / 49.741389° СГШ; 13.3825° ИГД / 49.741389; 13.3825 Координате: 49°44′29″ СГШ; 13°22′57″ ИГД / 49.741389° СГШ; 13.3825° ИГД / 49.741389; 13.3825
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 310 m
Површина 137,65 km²
Плзењ на мапи Чешке
Плзењ
Плзењ
Плзењ на мапи Чешке
Остали подаци
Градоначелник Павел Редл
Веб-сајт www.plzen.eu

Плзењ (чеш. Plzeň, нем. Pilsen) је четврти по величини град у Чешкој Републици. Плзењ је седиште управне јединице Плзењски крај, где чини засебан градски округ Плзењ-град.

Плзењ је познат по свом пиву – Пилснер Уркуелу и машинској фабрици Шкода коју је основао Емил Шкода 1859. године.

Природни услови[уреди]

Споменик захваљности америчкој војсци, која је 1945. ослободила град.
Позната пивара Праздрој
Пиво из Плзења

Плзењ се налази у западном делу Чешке републике и удаљен је од главног града Прага 90 km југозападно. Он је и средиште западне Бохемије.

Рељеф: Плзењ се налази на западу Чешко-Моравске висоравни, на ушћу речица Радбузе, Мже, Уславе и Ухлаве, стварајући реку Бероунку, главну притоку Влтаве. Град и околина су на брежуљкастом терену, на 300-350 метара надморске висине.

Клима: Клима области Плзења је умерено континентална.

Воде: Град Плзењ се управо образовао на ушћу речица Радбузе, Мже, Уславе и Ухлаве, стварајући реку Бероунку, главну притоку Влтаве.

Историја[уреди]

Простор Плзења и околине био је насељен још у време праисторије. Први помен насеља под данашњим именом био је 976. године. Насеље 1295. добило градска права.

Хабзбуршки владар Рудолф II одредио је град за своје седиште 1599-1600. године, што је граду омогућило да се брже развија и издигне изнад низа малих градова у окружењу. Током Тридесетогодишњег рата град и околина су тешко страдали.

Средином 19. века започиње нагла индустријализација Плзења. током 1869. године основана је фабрика "Шкода", која ће касније постати највећи индустријски гигант у целој држави. У то време град брзо нараста, па се Чеси из околних руралних крајева досељавају у град, дотад насељен Немцима. До почетка 20. века град је постао доминатно чешки.

У доба „Прве Чехословачке републике“ (1918 - 1938.) Плзењ је наставио да се брзо развија. Потписањем Минхенског споразума су промењене границе Чехословачке републике, па се Плзењ нашао на самој западној граници државе. Током нацистичке окупација многи Чеси су погубљени. Сво немачко становништво је протерано после рата. Плзењ је једини од малог броја чешких градова, који није био ослобођен од стране Црвене армије, јер су у мају 1945. у улице града прве стигле јединице америчке армије, које су продрле у западну Чехословачку из Немачке.

Убрзо после рата (1948. г.) комунисти су преузели власт, и држали су је све до „Плишане револуције1989. На северном крају града су биле саграђене комшилуке од солитера совјетског типа.

Становништво[уреди]

Плзењ данас има око 170.000 становника и послдедњих година број становника у граду расте.

Привреда[уреди]

Плзењ је познат по пивари и машинској фабрици Шкода коју је основао Емил Шкода 1859. године.

Последњих година развија се и туризам заснован на култури пива.

Градске знаменитости[уреди]

Плзењ има очувано, мада не толико вредно старо језгро. Од грађевина најпозантије су:

  • Готска црква св. Бартоломеја - Сматра се да је изграђена 1292. године. Ова катедрала је са највишим торњем (100 m) у целој Чешкој;
  • Ренесансна градска већница из 16. века;
  • трећа највећа синагога на свету (после Јерусалима и Будимпеште);
  • Плзењско истојско подземље је заправо историјски подземни музеј који представља сложен комплекс пролаза и подрума прокопаних у 14. веку, који су представљали неку врсту склоништа за време каснијих ратова. Овај подземни лавиринт вековима је био идеално место за производњу пива;
  • Пиварски музеј смештен је у средњовековној кући за прераду јечма која је откривена приликом обнове градских зидина. Уз помоћ лутки приказано је како се још у давној Месопотамији пило нешто налик пиву;
  • Нерудова улица пружа се југозападно од старог града. У овој улици фасаде кућа декорисане су посебном зидном техником зграфито (техника гребања) која представља комбинацију графике и рељефа. Творац ових украса је Миколас Алес (19. век);
  • Универзитет западне Бохемије, један од најзначајнијих универзитета у држави.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]