Естерхази торта

Естерхази торта
Eszterhazy-Torte 01.JPG
У посластичарница у Шопрону
Врста јелаторта
Регије или државаМађарска, Аустрија
Део националне кухињеМађарска кухиња, Аустријска кухиња
  Медија: Естерхази торта
Типична шара на Естерхази торти

Естерхази торта (мађ. Esterházy-torta) је позната мађарска торта. Име је добила по кнезу Галанта, Палу III Анталу Естерхазију (1786–1866), припаднику династије Естерхази и дипломати Аустријског царства. Торту су осмислили будимпештански посластичари крајем 19. века, [1] и убрзо је постала једна од најпознатијих у земљама Аустроугарске монархије.

Припрема[уреди | уреди извор]

Постоји много различитих варијанти овог рецепта.

Најраспрострањенија варијанта састоји се од четири, пет или шест кора од млевених бадема, филованих кремом од путера зачињеног коњаком или ванилом.[2] Торта се облаже белим фонданом и украшава карактеристичним шаром који чине чоколадне пруге.[3] Може бити украшена и каандираним воћем.

У Мађарској су оригинални бадеми у потпуности замењени орасима. Постоји и варијанта са лешницима.[4]

Популарна варијанта су и Естерхази шните. Док је торта увек округлог облика, шните се праве у квадратном облику. [5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Monaco, Emily (3. 3. 2016). „Top 5 Pastries to Try in Budapest”. Paste. Приступљено 4. 2. 2017. 
  2. ^ Maranan, E.B.; Goldstein, L.S.M. (2008). A taste of home: Pinoy expats and food memories. Anvil Pub. стр. 43. ISBN 978-971-27-2037-6. Приступљено 4. 2. 2017. »... like Sans Rival, this torte is made up of stiff nut-meringue-like layers ...« 
  3. ^ Fercher, D.; Karrer, A.; Limbeck, K. (2013). Austrian Desserts and Pastries: 108 Classic Recipes. Skyhorse. стр. 143. ISBN 978-1-62873-134-7. Приступљено 4. 2. 2017. 
  4. ^ „Čuvena Esterhazi torta: Raj za oči i fantastičan ukus!”. stil.kurir.rs. Приступљено 17. 3. 2021. 
  5. ^ Fercher, D.; Karrer, A.; Limbeck, K. (2013). Austrian Desserts and Pastries: 108 Classic Recipes. Skyhorse. стр. 113. ISBN 978-1-62873-134-7. Приступљено 4. 2. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]