Жабаљ (слатинско станиште)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Жабаљ — слатинско станиште
Žabalj - slatinsko-stepsko stanište 2.jpg
Жабаљ , слатинско станиште
Жабаљ (слатинско станиште) на мапи Србије
Жабаљ (слатинско станиште)
Локација 29 км од Новог Сада
Држава  Србија
Координате 45°22′12″N 20°03′30″E / 45.37000° СГШ; 20.05833° ИГД / 45.37000; 20.05833Координате: 45°22′12″N 20°03′30″E / 45.37000° СГШ; 20.05833° ИГД / 45.37000; 20.05833

Слатине у околини села Жабаљ представљају слатинска станишта, природно богатство велике вредности. Ова станишта се налазе на Директиви о стаништима Европске уније као станишта која захтевају неодложиву и приоритетну заштиту због велике угрожености и огромних ботаничких вредности.

Слатине[уреди]

Слатине или слана земљишта су земљишта која се налазе под утицајем алкалних соли и у којима је натријум одлучујући фактор. Слатине су хидро-халогене творевине, и у њиховом стварању прва улога припада води и солима. Слатине су земљишта која су услед процеса засољавања и алкализације, односно расољавања и деалкализације, изменила више или мање своје првобитне особине.

Положај[уреди]

Слатинска станишта се налазе у околини села Жабаљ. Жабаљ је насеље у Србији у општини Жабаљ у Јужнобачком округу.

Биљни свет[уреди]

Од биљног света заступљене су степске и слатинске врсте биљака. Под слатинским биљкама подразумевају се халофитне врсте биљака које могу да толеришу услове високе концентрације соли. То су заштићене и строго заштићене врсте биљака, као што је Limonium gmelinii (слатински цвет), Camphorosma annua (камфорика), Adonis vernalis (gorocvet)

Фактори угрожавања[уреди]

Фактори који могу да угрозе ово станиште су фрагментација, маргинални утицаји, антропогени утицаји и деградација.

Што се тиче антропогеног утицаја, данас су на овом природном добру све разноврсније делатности које директно или индиректно угрожавају опстанак природних реткости и укупне природне вредности подручја. Добар део природних екосистема човек је до данас, поступно уништавао у циљу добијања пољопривредних површина. Предео је нарушен првенствено због претварања слатинских станишта у њиве.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Надаждин, Бојана. Фауна стеница (Heteroptera, Insecta) степских и слатинских станишта СРП „Селевењске пустаре” (мастер рад).