Пређи на садржај

Жабаљ

Координате: 45° 22′ 15″ С; 20° 03′ 51″ И / 45.370822° С; 20.064292° И / 45.370822; 20.064292
С Википедије, слободне енциклопедије
Жабаљ
Православна црква у Жабљу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаЖабаљ
Становништво
 — 2011.Пад 8449
 — густина64,2/km2
Географске карактеристике
Координате45° 22′ 15″ С; 20° 03′ 51″ И / 45.370822° С; 20.064292° И / 45.370822; 20.064292
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина80 m
Површина131,4 km2
Жабаљ на карти Србије
Жабаљ
Жабаљ
Жабаљ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21230
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Жабаљ је градско насеље у општини Жабаљ, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. имао је 8449 становника. Налази се у региону познатом као Шајкашка (југоисточни део Бачке), у Аутономној Покрајини Војводини.

Жабаљ је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Zsablya, нем. Josefsdorf, панонскорусински: Жабель.

Географија

[уреди | уреди извор]
Католичка црква у Жабљу

Жабаљ се налази у југоисточном делу Бачке, близу реке Тисе. Жабаљ је такође и седиште општине, у којој се налазе и села: Госпођинци, Ђурђево и Чуруг. Жабаљ је раскрсница важних путева: Нови СадЗрењанин и Нови Сад (преко Бачког Градишта) — Сента. Жабаљ је велико, уређено место, с карактеристикама градског насеља (од 1966. је и службено градско насеље). Овде се налази Жабаљ (слатинско станиште).

Историја

[уреди | уреди извор]

Подаци о насељу на подручју данашњег Жабља датирају из праисторије. Жабаљ се први пут помиње 1514. године као тврђава у којој је био заробљен Ђерђ Дожа. За време Отоманске империје (у 16. и 17. веку) насељен је Србима. У 18. и 19. веку Жабаљ је део хабсбуршке Војне крајине (Шајкашки батаљон). Крајем 18. века, после велике поплаве (1784), дислоцирано је првобитно насеље крај обале Тисе на данашње место (12 km од Тисе). Нови Жабаљ је од 1784. године носио име "Јозефдорф" или "Јосифово село".[1] Број Срба православних 1783. године износио је 1546, а 1835. године - већ 4013 душа.

Прва црква у Жабљу се помиње 1720. године, била је грађена од цигле (1783), али је она касније срушена. То је било на ранијој локацији званој "Стари Жабаљ" положеној на десној обали Тисе до 1784. године. Ту је 1893. године још стојао велики дрвени крст на "светом месту" - где је био олтар срушеног храма. За нову - другу цркву 1784. године поднет је Дворском ратном савету у Бечу план и прорачун. Како је и та црква била неадекватна - по свему мала предстојала је градња нове, за коју су Жабаљци још 1826. године набавили као прво - 1500 акова креча. Дворски ратни савет у Бечу дозволио је 1832. године да се гради нова (трећа по реду) православна црква у месту. Та, данашња православна црква Светог Николе изграђена је 1835. године, а освештао ју је маја исте године епископ бачки Ђорђе Хранислав. Стан протопрезвитера жабаљског у Жабљу купили су верници прилогом пре званичне наредбе од 1868. године. За 5000 ф. купљена је у Жабљу 1815. године, кућа удовице Софије Рајић за "парохијски дом".[2] Месна Католичка црква је подигнута тек 1901. године. Од 1918. године варош Жабаљ је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – касније Југославије.

У Жабљу је за време грађанског рата 1848-1849. године страдала православна црква и парохијски - протин дом. Када се јула 1850. године правио извештај о претрпљеној штети, Жабаљска општина је пријавила штету за цркву, 20.399 ф. 52 новчића. Међутим Поверенство је предложило мањи износ: за црквене утвари - 810 ф., а за оправку цркве и унутрашњи намештај 13.125 ф. 34 новчића. Укупно је понуђена сума од 13.935 ф. 34 новчића, а толико је и Ратно министарство у Бечу и одобрило.[2]

Током друге половине 19. века број становника у Жабљу је растао. Срби православци су доминирали, осталих нација је много мање. Тако је 1880. године регистровано у месту: 4160 Срба, 527 Мађара, 512 Немаца, 6 Словака, док је "осталих" 144. Укупно је тада било 5349 становника. Деценију потом, у Жабљу је већ 6697 житеља, а број Мађара се дуплирао. Из пописа од 1890. године види се да је Срба сада 4960, Мађара 1017, Немаца 884, Румуна 6, Рутена 17, Хрвата 2, Словена 1 а "осталих" - 80.[2] Евангелистичка црква у Жабљу освећена је новембра 1927. године.[3]

Према православној парохијској статистици са краја 1891. године у месту има: 4770 православаца, са 817 православних домова, три свештеника, 435 ученика у пет основних школа.[4]

Споменик жртвама рације 1942. код Жабља

У народноослободилачком рату Жабаљ, Чуруг, Ђурђево и Госпођинци доживљавају непријатељску одмазду (1942), којој претходи формирање и почетак борбеног пута Шајкашког партизанског одреда. За време Мађарске окупације током Другог светског рата веома рано долази до формирања Шајкашког партизанског одреда. У Рацији 1942. године убијено је 666 становника Жабља од чега 141 жена, 101 дете и 69 старих лица. Према националности жртве је чинило 614 Срба, 28 Јевреја, 23 Рома и 1 Мађар.[тражи се извор] Као одмазду за ове злочине партизани су у јесен и зиму 1944. године убили око 2000 житеља Жабља мађарске и немачке националности.[тражи се извор]

Овде је рођен руски генерал српског порекла Симеон Зорић, блиски сарадник царице Катарине Велике.[5]

Предњи део фасаде на православној цркви у центру вароши

Многобројна спомен-обележја из револуционарне прошлости су у селима овог дела Шајкашке, а на обали Тисе је импозантан споменик Шајкашком партизанском одреду, рад Јована Солдатовића. Поред грађевина сеоске архитектуре, у Чуругу је и једина типична панонска ветрењача на територији Војводине, а у православној цркви је познати иконостас — рад Ђорђа Крстића. Крај Жабља, на обали Тисе, смештена је богата Завичајна музејска збирка.

У Жабљу постоји средња школа основана 1976. године.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Жабаљ је у развијеном пољопривредном подручју. У Жабљу су велика шећерана и мањи привредни погони.

мапа општине Жабаљ и Шајкашке

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Жабаљ живи 7493 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,5 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 3073 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[6]
Година Становника
1948. 6.273
1953. 6.672
1961. 7.457
1971. 7.851
1981. 8.503
1991. 8.766 8.654
2002. 9.598 9.877
2011. 9.161
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
8.672 90,35%
Роми
  
202 2,10%
Југословени
  
119 1,23%
Хрвати
  
88 0,91%
Мађари
  
85 0,88%
Русини
  
31 0,32%
Македонци
  
20 0,20%
Албанци
  
16 0,16%
Црногорци
  
9 0,09%
Украјинци
  
8 0,08%
Словаци
  
7 0,07%
Немци
  
4 0,04%
Руси
  
3 0,03%
Муслимани
  
3 0,03%
Словенци
  
2 0,02%
Чеси
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
Буњевци
  
1 0,01%
непознато
  
86 0,89%
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Наше доба", Нови Сад 1886. године
  2. ^ а б в "Српски сион", Карловци 1893. године
  3. ^ "Политика", Београд 15. новембра 1927. године
  4. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  5. ^ Ковачевић, Снежана. „Жабаљ – мала општина с великом ризницом историје”. Politika Online. Приступљено 2022-12-12. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]