Железничка пруга

Из Википедије, слободне енциклопедије
Железничка пруга

Железничку пругу чини један или више колосека, који спајају службена места, по којима се крећу железничка возила. Према ширини колосека пруга може бити:

Састав[уреди]

Железничка пруга је специфични пут којим се обавља железнички саобраћај. Под појмом пруга у ширем смислу речи подразумева се горњи и доњи строј пруге, објекти изграђени на њој, пружни појас и одређени ваздушни простор над колосеком. Колосек се састоји од шина и прагова. Прагови повезују шине, које чине колосек. Шине су постављене вертикално на прагове који се постављају у једнаким размацима. Шине су тирифонима и жабицама спојене са праговима. Спајање колосека врши се помоћу скретница.

Главни параметри[уреди]

  • ширина колосека
  • осовинско оптерећење (максимални дозвољени терет)
  • највећа дозвољена брзина

Регулација саобраћаја и сигнализација[уреди]

Сва кретања на железници, под којима се подразумева саобраћај возова или вожња других возила, маневрисање и друга кретања, морају се одвијати сигурно, безбедно и уредно. Да би се ово постигло, неопходно је остварити добро, благовремено и сигурно споразумевање међу радницима који управљају овим кретањима, односно који непосредно изводе кретања по железничком путу. Регулација саобраћаја врши се сигналима. На пругама великих брзина користи се директна сигнализација у кабини машиновође, као и аутоматска повратна информација о стању воза (сигнални састави возова велике брзине, као нпр. ЕТSC). Како би се саобраћај на прузи одвијао несметано и сигурно за све учеснике у њему, при укрштању пруга са друмским саобраћајем постављају се рампе, опремљене знаком или светлосном сигнализацијом. Рампе са полубраницима или браницима користе се на пругама где је интензитет саобраћаја веома густ и где су брзине веће.

Спољашње везе[уреди]