Жути мрав
| Жути мрав | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Hymenoptera |
| Породица: | Formicidae |
| Потпородица: | Myrmicinae |
| Род: | Monomorium |
| Врста: | M. pharaonis
|
| Биномно име | |
| Monomorium pharaonis (Linnaeus, 1758)
| |
| Синоними | |
|
Formica pharaonis | |
Жути мрав или фараонски мрав (Monomorium pharaonis L) припада породици Formicidae. Faraonski mrav je сваштојед и храни се различитим протеинским изворима и слатким материјама. Храна контаминирана присуством ових мрава може попримити непријатан мирис.[1] Ова врста се нарочито често јавља у болницама, где може деловати као вектор патогена као што су Salmonella, Staphylococcus и Pseudomonas, представљајући значајан здравствени ризик.[2]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Жути мрави су тропског порекла и преферирају топле и влажне средине без изражених температурних осцилација. У подручјима умерене климе такве услове не могу да пронађу у природи, па се стога насељавају искључиво у стамбеним објектима, у којима постоји централно грејање током зимског периода.[3] Ова врста гради гнезда на топлим и влажним местима, најчешће у шупљинама зидова или испод подних облога у зградама.[4]
Морфологија
[уреди | уреди извор]Мрав има ситно, уско и издужено тело жућкасто-црвенкасте боје. Раднице су дуге 1,5–2 mm и немају крила; три последња чланка пипака формирају главицу. Усни апарат је добро развијен и прилагођен грицкању. Женке, односно краљице, достижу дужину од око 4 mm и имају крила, која сами одгризају после парења, почев од почетка полагања јаја.[5]
Екологија
[уреди | уреди извор]Врста се јавља у домовима и магацинима. Живи у колонијама које се састоје од једне до неколико стотина развијених женки, односно краљица, и хиљада радница. Јаја полажу искључиво краљице, док су раднице непотпуно развијене женке и ретко носе јаја. Краљице стално остају у гнезду, осим када колонија мигрира на нове локације.[6][7]
Ларве се излегу после 8–55 дана и завршавају развој за 21–61 дан. Већина ларви развија се у раднице након стадијума лутке, у периоду од 9–21 дан. Известан проценат ларви даје крилате женке и мужјаке, односно краљице и краљеве. У одређено доба године крилати мужјаци и женке напуштају гнездо и учествују у ројењу. После копулације, мужјаци угину.[8]
Оплођене краљице лете на погодне локације за оснивање нових гнезда, увлаче се у мале шупљине, одсецају крила и почињу са полагањем јаја. Првим ларвама краљице пружају бригу и хране их. Ларве су без ногу, имају малу главу, црволиког су облика и не могу саме да се хране. Ове ларве се развијају у раднице, које затим преузимају бригу о краљици и новим ларвама, док краљица од тог момента има искључиво репродуктивну улогу.[4][9][10]
Развиће мрава и повећање колоније одвијају се веома брзо. На температури од 27 °C ембрионално развиће траје око 7–8 дана, стадијум ларве 18–19 дана, стадијум предлутке 3–4 дана, а стадијум лутке 8–9 дана. Цео циклус развоја траје око 38 дана на оптималној температури.[4]
Жути мрави коминицирају преко феромона. Сакупљање хране може бити индивидуално или колективно, при чему храну преносе појединачно или у групама.[11]
Сузбијање
[уреди | уреди извор]Ефикасна контрола заснива се на употреби мамаца са регулатором раста инсеката или мамаца на бази борне киселине, који ремете репродукцију и развој колоније. Међутим, узнемиравање колоније може изазвати њено пресељење, што додатно отежава мере сузбијања.[12][13]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Слика 1. Monomorium pharaonis -
Слика 2. Женка Monomorium pharaonis
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Oi, David H.; Vail, Karen M.; Williams, David F.; Bieman, Donald N. (1994). „Indoor and Outdoor Foraging Locations of Pharaoh Ants (Hymenoptera: Formicidae) and Control Strategies Using Bait Stations”. The Florida Entomologist. 77 (1): 85. doi:10.2307/3495874.
- ^ Beatson, SusanH. (1972). „PHARAOH'S ANTS AS PATHOGEN VECTORS IN HOSPITALS”. The Lancet (на језику: енглески). 299 (7747): 425—427. doi:10.1016/S0140-6736(72)90869-0.
- ^ Evison, Sophie E. F.; Webster, Katie A.; Hughes, William O. H. (2012). „Better the nest site you know: decision-making during nest migrations by the Pharaoh’s ant”. Behavioral Ecology and Sociobiology (на језику: енглески). 66 (5): 711—720. ISSN 0340-5443. doi:10.1007/s00265-012-1319-2.
- ^ а б в „Pharaoh Ant, Monomorium pharaonis (Linnaeus) (Insecta: Hymenoptera: Formicidae)”.
- ^ Klotz, John H., ур. (2008). Urban ants of North America and Europe: identification, biology, and management. Cornell paperbacks. Ithaca: Comstock Pub. Associates. ISBN 978-0-8014-7473-6.
- ^ Sudd, J.H. (1957). „Communication and recruitment in pharaoh's ant, Monomorium pharaonis (L.)”. The British Journal of Animal Behaviour (на језику: енглески). 5 (3): 104—109. doi:10.1016/S0950-5601(57)80005-7.
- ^ Schmidt, A. M.; Linksvayer, T. A.; Boomsma, J. J.; Pedersen, J. S. (2011). „Queen–worker caste ratio depends on colony size in the pharaoh ant (Monomorium pharaonis)”. Insectes Sociaux (на језику: енглески). 58 (2): 139—144. ISSN 0020-1812. doi:10.1007/s00040-010-0126-x.
- ^ Rajakumar, Arjuna; Pontieri, Luigi; Li, Ruyan; Larsen, Rasmus Stenbak; Vásquez-Correa, Angelly; Frandsen, Johanne K. L.; Rafiqi, Ab Matteen; Zhang, Guojie; Abouheif, Ehab (2024). „From Egg to Adult: A Developmental Table of the Ant Monomorium pharaonis”. Journal of Experimental Zoology Part B: Molecular and Developmental Evolution (на језику: енглески). 342 (8): 557—585. ISSN 1552-5015. doi:10.1002/jez.b.23278.
- ^ Buczkowski, Grzegorz; Bennett, Gary (2009). „Colony Budding and its Effects on Food Allocation in the Highly Polygynous Ant, Monomorium pharaonis”. Ethology (на језику: енглески). 115 (11): 1091—1099. ISSN 0179-1613. doi:10.1111/j.1439-0310.2009.01698.x.
- ^ Børgesen, L. W.; Jensen, P. V. (1995). „Influence of larvae and workers on egg production of queens of the pharaoh's ant,Monomorium pharaonis (L.)”. Insectes Sociaux (на језику: енглески). 42 (1): 103—112. ISSN 0020-1812. doi:10.1007/BF01245702.
- ^ Sudd, J. H. (1960-01-01). „The foraging method of Pharaoh's ant, Monomorium pharaonis (L.)”. Animal Behaviour. 8 (1): 67—75. ISSN 0003-3472. doi:10.1016/0003-3472(60)90011-7.
- ^ Scientific Research Disinfectology Institute of Federal Service for Surveillance on Consumer Rights Protection and Human Wellbeing; Eremina, Olga Yurevna; Olifer, Veronika Valentinovna; Scientific Research Disinfectology Institute of Federal Service for Surveillance on Consumer Rights Protection and Human Wellbeing (2021). „The study of neonicotinoids baits on susceptible laboratory culture of pharaoh ants”. Disinfection affairs (4): 15—22. doi:10.35411/2076-457X-2021-2-15-22.
- ^ Vail, Karen M.; Williams, David F. (1995-12-01). „Pharaoh Ant (Hymenoptera: Formicidae) Colony Development After Consumption of Pyriproxyfen Baits”. Journal of Economic Entomology (на језику: енглески). 88 (6): 1695—1702. ISSN 1938-291X. doi:10.1093/jee/88.6.1695.
Литература
[уреди | уреди извор]- Klotz, John H., ур. (2008). Urban ants of North America and Europe: identification, biology, and management. Cornell paperbacks. Ithaca: Comstock Pub. Associates. ISBN 978-0-8014-7473-6.
