Завод за принудно васпитање омладине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Завод за принудно васпитање омладине у Смедеревској Паланци је био логор за комунистички оријентисану омладину који је постојао од 1942. до 1944. Логор је основан по идеји Димитрија Љотића, а у њега су слати омладинци за које је колаборационистичка управа сумњала да су комунистички оријентисани. Циљ је био њихова индоктринација која би одговарала Љотићевој визији национално исправне омладине. Управник логора је био збораш Милован Поповић, а управница женског дела је била његова супруга Драгојла Поповић. Управа Завода је спроводила терор над непослушним омладинцима, кажњавала их физичком тортуром и боравком у самици. Сви заточеници су били изложени изгладњивању, тешком физичком раду и лошим условима боравка, попут хладноће, лоших хигијенских и здравствених услова и пренатрпаности барака. Током две године постојања логора кроз њега прошло око 1.270 омладинаца са подручја читаве Србије.[1]

Оснивање[уреди]

Министар просвете у Недићевој влади Велибор Јонић је 29. децембра 1941. године послао је распис свим средњим школама на територији Територије војноуправног команданта Србије, у коме је наредио да се одмах изврши преглед и категоризација ученика према националној поузданости, са подацима да ли припадају комунистичком покрету.[2]

Димитрије Љотић и супружници Драгојла и Милован Поповић излазе из Завода за принудно васпитање омладине.

Идеја о оснивању Завода потекла је од Димитрија Љотића.[3] Званично је основан 15. јула 1942. по одлуком Недићеве владе.[4] На основу ње био је овлашћен министар просвете Велибор Јонић да са министром унутрашњих послова Миланом Аћимовићем, изврши потребну организацију.[4] Уредбом је предвићено да се у Завод на шест месеци до две године без сагласности родитеља и старатеља могу упућивати средњошколци које су школске власти истерале из школе, студенти високих и виших школа, и ваншколока омладина од четрнаест до двадесет пет година оцењена као национално непоуздана.[5] За локацију завода одабран је бивши логор у Смедеревској Паланци која је влада Цветковић-Мачек основала за комунисте, а после Априлског рата у њему је немачки окупатор држао заробљене припаднике југословенске војске и партизане.[4] Логор је спадао под надлежност Министарства просвете, али је и Министарство унутрашњих послова имало право да га контролише.[4]

Омладинци у логору су били приморани да пишу писмене саставе прожете зборашком идеологијом.[1] Омладини у логору пропагандна предавања држали су истакнути збораши: Димитрије Љотић, Велибор Јонић, Стеван Иванић, Милосав Васиљевић, Симеон Керечки, Димитрије Најдановић, Ђоко Слијепчевић, Хрвоје Магазиновић и Ратко Парежанин.[6]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Milosavljević 2006, стр. 38.
  2. ^ Стефановић 1984, стр. 202.
  3. ^ Стефановић 1984, стр. 197.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Стефановић 1984, стр. 198.
  5. ^ Стефановић 1984, стр. 199.
  6. ^ Стефановић 1984, стр. 204.

Литература[уреди]