Западна Јерменија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јерменска популација током раног 17. вијека, неколико децена након освајања Османлија, са данашњим границама Турске:[1]
  Јерменска већина
  Значајно јерменско присуство

Западна Јерменија (јерм. Արևմտյան Հայաստան) је термин који се користи за опис источних дијелова Турске (раније Османског царства) који су били дио историјске јерменске домовине.[2] Западна Јерменија, позната и као Византијска Јерменија, настала је након подјеле Велике Јерменије између Византијског царства (Западна Јерменија) и Сасаниндског царства (Источна Јерменија) 387. године.

Област су Османлије освојиле током 16. вијека након рата против Сафавидског царства од 1532. до 1555. Османска власт у овој области постоје стална након рата са Сафавидским царством од 1623. до 1639. године.[3] Област постоје позната као Турска Јерменија или Османска Јерменија. Током 19. вијека, Руска Империја је заузела цијалу Источну Јерменију,[4] али и неке дијелове Западне Јерменије, као што је Карс. На бројност јерменског становништва у овој области значајно је утицао масовни масакр над Јерменима током деведесетих година 19. вијека.

Јермени који су опстали на земљи својих предака истребљени су или депортовани током геноцида над Јерменима 1915. године. Јерменско присуство у тој области које је трајало преко двије хиљаде године[5][6] је завршено, а јерменско културно насљеђе је уништено од стране турских власти.[7][8]

Само асимилирани и прикривени Јермени живе у тој области и данас, док неки јерменски иредентисти имају претензију на ову области у жељи стварања Уједињене Јерменије. Најзначајнија политичка партија са оваквим ставовима је Јерменска револуционарна федерација.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. State Committee of the Real Estate Cadastre of the Republic of Armenia (2007). Հայաստանի Ազգային Ատլաս (National Atlas of Armenia), Yerevan: Center of Geodesy and Cartography SNPO, p. 102 see map
  2. Myhill, John (2006). Language, Religion and National Identity in Europe and the Middle East: A historical study. Amsterdam: J. Benjamins. p. 32. ISBN 978-90-272-9351-0. 
  3. „Genocide and the Modern Age: Etiology and Case Studies of Mass Death”. Приступљено 30 December 2014. 
  4. Timothy C. Dowling Russia at War: From the Mongol Conquest to Afghanistan, Chechnya, and Beyond pp 728-729 ABC-CLIO, 2 dec. 2014 ISBN 1598849484
  5. Marie-Aude Baronian, Stephan Besser, Yolande Jansen (2007). Diaspora and Memory: Figures of Displacement in Contemporary Literature, Arts and Politics. Rodopi. p. 174. ISBN 9789042021297. 
  6. Shirinian, Lorne (1992). The Republic of Armenia and the rethinking of the North-American Diaspora in literature. E. Mellen Press. p. ix. ISBN 9780773496132. »This date is important, for it marks the beginning of the Armenian Genocide, which destroyed the over two-thousand-year Armenian presence in historical, Western Armenia.« 
  7. Hovannisian, Richard G. (2008). The Armenian Genocide: Cultural and Ethical Legacies. New Brunswick, New Jersey: Transaction Publishers. p. 22. ISBN 9781412835923. 
  8. Jones, Adam (2013). Genocide: A Comprehensive Introduction. Routledge. p. 114. ISBN 9781134259816.