Карс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили насељено место у Француској, погледајте чланак Карс (Жиронда).
Карс
тур. Kars
Kars.jpg
Улица у Карсу
Основни подаци
Држава Застава Турске Турска
Вилајет Карс
Становништво
Становништво (2007) 76.992
Густина становништва 1.636 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 40°37′00″ СГШ; 43°06′00″ ИГД / 40.616667° СГШ; 43.1° ИГД / 40.616667; 43.1 Координате: 40°37′00″ СГШ; 43°06′00″ ИГД / 40.616667° СГШ; 43.1° ИГД / 40.616667; 43.1
Надморска висина 1.760 m
Површина 47,05 km²
Карс на мапи Турске
Карс
Карс
Карс на мапи Турске
Остали подаци

Карс (тур. Kars, азер. Qars, курд. Qers, груз. ყარსი, јерм. Ղարս) је главни град истоимене провинције на североистоку Турске. У граду живи око 77.000 становника. Карс се налази 45 километара западно од границе са Јерменијом, и 65 километара јужно од границе са Грузијом.

Историја[уреди]

У 10. веку Карс је био главни град једне од јерменских краљевина. У 11. веку освојили су га Турци Селџуци, у 13. Монголи, а 1387. Тамерлан га је опљачкао и разорио.

Некадашња јерменска црква у Карсу

Године 1514. Карс и његов регион је постао део Османског царства, који су градску цитаделу из 1152. у више наврата дограђивали, да би се заштитили од напада Персијанца Надир Шаха (1731) и руске војске (1807). Руски фелдмаршал Иван Паскевич је 23. јуна 1828. заузео град и заробио 11.000 непријатељских војника. Град је потом враћен Турској.

Током Кримског рата, турска војска предвођена британским официрима налазила се у тврђави Карс. До њих је 1855. стигла руска војска од 40.000 људи. Три хиљаде бранилаца су успели да одбију руски напад. Почела је опсада града (јун-новембар 1855). Епидемија колере и недостатак намирница довели су до предаје турског гарнизона 29. новембра. И поред пада Севастопоља, овај успех руске војске ублажио је одредбе мировног уговора.

У Руско-турском рату из 1877/78. руска војска је у Бици код Карса заузела град, који је Уговором из Сан Стефана додељен Русији. Између 1878. и 1881. око 82.000 муслимана је напустило град и отишло у Османско царство. У град су се доселили многи Јермени, Грци и Руси из Турске и са Кавказа. По руском попису из 1892. у широј околини града је живело: 7% Руса, 13,5% Грка, 15% Курда, 21,5% Јермена, 24% Турака, 14% Карапака и 5% Туркмена[1]

Русија је поново изгубила Карс (заједно са Ардаханом и Батумијем) Уговором из Брест-Литовска 3. марта 1918. Турци су запосели град 25. априла 1918. и назвали ову област „Република југозападног Кавказа“. Међутим, турске трупе су се већ у октобру 1918. повукле на границе из 1914. под притиском британских трупа. Провизорна локална турска влада је прокламовала османске претензије на Карс, Гјумри и Батуми. Јануара 1919. ову област су запосели Јермени. Карс су западни савезници маја 1919. доделили Јерменији. После Турско-јерменског рата (септембар-децембар 1920), у коме је беснео грађански рат муслимана и хришћана у и око Карса, град је Уговором из Александропоља од 2. децембра 1920. додељен Турској.

После Турског ослободилачког рата, Турска се 23. октобра 1921. Уговором из Карса одрекла права на град Батуми, и добила Карс и Ардахан заузврат.

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Климатограм 
Показатељ \ Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Год.
Средњи максимум, °C −5,2 −3,4 2,4 11,0 16,2 20,4 25,2 25,6 21,8 13,6 6,3 −1,4 11,0
Средња температура, °C −9,9 −8,4 −2,5 5,2 10,0 13,4 17,3 17,1 13,2 6,7 0,4 −5,6 4,7
Средњи минимум, °C −14,6 −13,7 −7,5 −0,2 3,7 6,4 9,6 9,3 5,1 0,1 −4,5 −10,1 −1,4
Количина падавина, mm 18,8 22,4 26,0 44,1 76,2 75,7 49,7 38,3 26,7 38,5 25,7 20,8 462,8


Демографија[уреди]

Демографија
1990. 2000.
78.455 78.473

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]