Звучно огледало (часопис)
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Звучно огледало - звучни часопис за културу, науку и уметност покренут је 1994. године као гласило Удружења интелектуалаца и уметника оштећеног вида Србије (УИУОВС).
Први уредник часописа је била Недељка Ложајић, од 1994. све до 2003. У том периоду изашло је укупно 14 бројева. Првобитно је било предвиђено да за часопис излази 4 пута годишње, али због материјалне ситуације то није било изводљиво.
Током 2003. и 2004. уредник је био Петар Кухтичек и у том интервалу су изашла два броја, да би 2004. на његово место дошао Владан Петровић. Часопис почео да се снима у дигиталној техници – у MP3 формату, уместо, као до тада, у четвороканалној касетној техници.
Ово је био први часопис за слепе у Србији доступан доступан на касетама и на компакт дисковима.
У том периоду је обезбеђена и редовност излажења – 4 пута годишње. Часопис се финансирао путем пројеката Министарства културе Републике Србије.
Покренут је и подлистак за психологију, Огледало душе, 2005. године. Уредник овог додатка је била Недељка Ложајић. Додатак се бавио темама из психологије, психијатрије, педагогије и дефектологије и излазио је уз сваки број Звучног огледала.
У едицији часописа су током 2005. и 2006. у звучној техници снимљена и следећа књижевна дела:
- Вечни муж, роман Фјодора Михајловича Достојевског
- Џез, роман Тима Морисона
- Разговор с анђелом, антологијска збирка приповедака коју је приредио Ник Хорнби
- Канџе, роман Марка Видојковића
- Историја француске цивилизације, научно-истраживачки рад Слободана Витановића, професора универзитета Сорбона и једног од оснивача УИУОВС.
- Кама сутра, зборник древних текстова
Сва ова дела су, приликом гашења УИУОВС поклоњена Народној библиотеци Србије, где се данас налазе.
У току 2008. престаје финансирање часописа, али захваљујући волонтерском раду чланова 2009. излазе још два броја.
Од 2004. до 2010. се часопис финансирао средствима Министарства културе, на основу поднетих пројеката, и у том периоду је излазио редовно. Услед материјалних неприлика, часопис је угашен заједно са Удружењем 2010. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Звучно огледало - звучни часопис за културу, науку и уметност: уредник Недељка Ложајић. Удружења интелектуалаца и уметника оштећеног вида Србије, Нови Сад, 1994—2009.
- Љиљана Дукић, Недељка Ложајић, Владан Петровић: Звучно огледало, звучни часопис за културу, науку и уметност У: Дигитални извори у друштвено-хуманистичким истраживањима,уредници: Александра Вранеш, Љиљана Марковић,Александар Гвен. Филолошки факултет, Народна библиотека Србије. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6153-108-8. - pp. 243–248.