Зимница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зимница

Зимница је један од најстаријих начина конзервисања хране, који омогућава да се хранљива својства сезонских намирница сачувају за употребу изван сезоне. Конзервисање се може вршити сушењем, заслађивањем, кишељењем и сољењем, у зависности да ли је у питању воће, поврће или прерађевине од меса.

Зимница се обично чува у подруму, на тавану, у кошарини (посебној привредној згради), а некада је било веома заступљено и чување у земљи, односно трапу.[1] За дуг зимски период се некада од хране најчешће остављало пшенично и кукурузно брашно, поврће, воће и извесна количина меса.[2]

Историја[уреди]

Сушење намирница се користило још од давнина, за зиму зиму. Постоје записи још од Старих Грка, у античким рукописима је описано како су тада сушили. На пример, смокве су сушили тако што су их прво гњечили, потом формирали у хлеб, а затим сушили на сунцу. И у данашње време се намирнице из врта без великог напора често суше на сунцу или близу пећи. Данас се обрада намирница све више врши у фабрикама. Међутим, већина понуђеног воћа које се може наћи у продавницама обрађена је са сумпором, а узгој најчешће остаје непознат. Због тога се у последње време, захваљујући тренду здравог начина живота и храни богатој витаминима, све више поново користи метод сушења воћа, поврћа, печурака, зачинског и лековитог биља без конзерванса, што изискује више труда и стрпљења.

Сушење воћа[уреди]

Општепозната је изрека летње воће - зимска радост где се подразумева да летње воћке када се на правилан начин осуше, зими заиста доносе велику радост. Такође, многи практикују сами себи направити воћни мусли с колутићима јабука и сувим шљивама јер он поспешује пробаву. Међутим, право је умеће знати како се једноставно суше јабуке, шљиве, кајсије, брескве, грожђе, крушке или дуње. Постоји једно и основно правило: користите само чисте и беспрекорне плодове. Насеците их на мање комадиће или колутиће, сложите их на крпе или специјалну мрежу за сушење, или их осушите у рерни на металној мрежи или решеткама. Уколико се добро умота, чува на сувом и хладном месту, осушено воће потрајаће више месеци. Да ли је воће довољно осушено, препознаћете по томе што на додир мора бити еластично и баршунасто, а ако се притисне, не сме испуштати никакву течност. Уколико се то деси, драгоцено воће ће се убуђавити. Јабуке се суше најкраће, 6-12 сати, а најдуже брескве. Њима је потребно чак до 38 сати.

Сушење поврћа и печурака[уреди]

Ако желите сушити поврће, најприкладније су махунарке, на пример, грашак и друге махуне, али и печурке и лук. Коренасто поврће, као што су шаргарепа и целер, боље ће се очувати у кутијама с песком, а већину осталог поврћа можете замрзнути или укувати. За сушење употребите тек убрано поврће.

Махуне[уреди]

Ретки знају за укусне сушене махуне. За то је потребно:

  • махуне
  • вода

С махуна одстраните крајеве, па их оперите и опарите. За тај поступак поврће ставите у цетку. У лонац успите отприлике 5 cm воде, цетку прекријте крпом и ставите изнад паре. Тако је држите неколико минута, па брзо расхладите у доста ледене воде. Сушите као и колутиће јабука.

фестивал зимнице[уреди]

Сваке године се крајем септембра месеца у Коцељеви одржава „Фестивал зимнице” на којем се представљају произвођачи зимнице са територије целе Србије.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Al-Sahib W and Marshall RJ. The fruit of the date palm: Its possible use as the best food for the future? J Food Science Nutr 2003; 54: 247-59
  • Carughi A. Health Benefits of Sun-Dried Raisins
  • Grivetti LE and Applegate EA. From Olympia to Atlanta: Agricultural-historic perspective on diet and athletic training. J Clinical Nutr 1997; 127:S860-868
  • Hooshmand S and Arjmandi BH. Viewpoint: Dried plum, and emerging functional food that may effectively improve bone health. Ageing Res Reviews 2009; 8: 122-7
  • Slavin JL. Ficus: Past, present and future. Nutrition Today 2006; 41:180-18

Спољашње везе[уреди]