Смоква

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ficus carica - Смоква
58571 Ficus carica L.jpg
Ficus carica[1]
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Подрод:
Врста:
F. carica
Биномијално име
Ficus carica
Синоними[2]

Смоква[3] (Ficus carica) је медитеранска дрвенаста врста из рода фикуса, фамилије дудова (Moraceae), јестивих крушколиких плодова.

Пореклом с Блиског истока и западне Азије, од давнина се користи и узгаја, и данас је широко распрострањен широм света, као воће, и као украсно биље.[4][5] Ова врста је постала натурализована у разним местима у Азији и Северној Америци.[6][7]

Опис биљке[уреди]

Смоква је листопадно ниско дрво са веома разгранатом крошњом. Старије гране сиве су боје, а младе тамнозелене. Листови су наизменични, велики и неправилно прстасто дељени. На младим гранама при дну се налазе залисци. Ситни цветови се налазе у издубљеној крушколикој осовини цвасти. Плод је плод цвасти; ситне орашице повезане су сочном крушколиком осовином цвасти. Цвета од маја до јуна.

Опрашивање је код смокве везано за животни циклус једне врсте осице и сакривено је од очију људи.

Станиште[уреди]

Станиште смокве је на топлим, заклоњеним местима. Смоква је пореклом из источног Средоземља.

Одатле је распрострањена првенствено у пределе са медитеранском климом. Биљка најбоље успева у топлим крајевима, близу мора, али може да се узгаја и у континентаним пределима. Због танке коре је осјетљива на ниске температуре.

Употреба[уреди]

Плод смокве се једе сиров или сушен, а од њега се могу правити и разне посластице, јер је богат шећером. Зрео плод може бити различите величине и боје, жуте, зеленкасте, смеђе и скоро црне. Постоји око 50 варијетета смокве у односу на плод. Приликом кидања листова или брања плодова, дрво лучи сок који може изазвати иритације на кожи. Некада се у народу користио као лек против брадавица.

Неки смокву држе у башти као украсну биљку, због карактеристичних егзотичних листова.

Суве смокве[уреди]

100 грама свежих смокава има 74 калорија, док се сушењем њена вредност утростручује ‒ 249 калорија.Спољна опна је јестива, као и њен црвен,меснати део са семенкама. У сувим смоквама има 4,2 гвожђа, што је веома значајано за спортисте.У VII веку п.н.е. у Грчкој спортисти су узимали суве смокве за побољшање спортских активности. Сушење смокви траје 3-7 дана на сунцу. Сушене смокве се разврставају на квалитет ,екстра квалитет I, квалитет II, квалитет III .Сушене смокве се чувају у сувим и чистим проветреним хладним просторијама.Осушене смокве се користе у припреми колача и мармеладе. Позната су њена лековита својства, јер је пуна минерала и витамина. Најпопуларнији лековити рецепт који лечи све је маслиново уље и смокве.

Симболика[уреди]

По библијском предању, смоквин лист је Адаму послужио да сакрије своје полне органе од Евиног погледа.

Фосилни запис[уреди]

Десет фосилних слојева †Ficus potentilloides из раног миоцена, пронађени су у руднику Кристина Храдек на Ниси у Северној Бохемији, у Чешкој Републици. Ови фосили су слични ендокарпима F. carica.[8]

Слике[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ 1771 illustration from Trew, C.J., Plantae selectae quarum imagines ad exemplaria naturalia Londini, in hortis curiosorum nutrit, vol. 8: t. 73 (1771), drawing by G.D. Ehret
  2. ^ „The Plant List”. 
  3. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. 
  4. ^ The Fig: its History, Culture, and Curing, Gustavus A. Eisen, Washington, Govt. print. off., 1901
  5. ^ RHS A-Z encyclopedia of garden plants. United Kingdom: Dorling Kindersley. 2008. стр. 1136. ISBN 1405332964. 
  6. ^ Flora of China Ficus carica Linnaeus, 1753. 无花果 wu hua guo
  7. ^ „Biota of North America Program 2014 county distribution map”. 
  8. ^ A review of the early Miocene Mastixioid flora of the Kristina Mine at Hrádek nad Nisou in North Bohemia, The Czech Republic, January 2012 by F. Holý, Z. Kvaček and Vasilis Teodoridis - ACTA MUSEI NATIONALIS PRAGAE Series B – Historia Naturalis • vol. 68 • 2012 • no. 3–4 • pp. 53–118

Литература[уреди]

  • Јанчић Радиша, Стојановић Данило. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008.

Спољашње везе[уреди]