Зорица Кубуровић
| Зорица Кубуровић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. август 1951. |
| Место рођења | Београд, Социјалистичка Федеративна Република Југославија |
| Образовање | Медицински факултет, Београд |
| Награде | „Ђуро Салај” Награда Андрићеве задужбине за поезију |
Зорица Кубуровић (Београд, 23. август 1951) српски је писац и лекар ургентне медицине.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је 23. августа 1951. године у Београду. Отац Зорице Кубуровић био је капетан брода тако да је она најраније детињство провела на лађи, где је проходала и проговорила. Завршила је Основну школу “Старина Новак” у Београду, Дванаесту београдску гимназију на Вождовцу и Медицински факултет у Београду. Специјализирала је ургентну медицину.
Заступљена је у већем броју антологија и објављивала је есеје и песме у многим теолошким и књижевним часописима. Од 1993. повремено држи школе писања бајки.
У Српском лекарском друштву основала је едицију лекара-писаца „И реч и лек“.
Удовица је, мајка троје деце. Живи у Београду.[1]
Књиге[уреди | уреди извор]
- Лек од бресквиног лишћа (приче) 1987
- Вилењаци на Калемегдану (бајке са школом писања) 1993
- Школа за виле (роман-бајка) 1996
- Вилиндвор, божићна бајка (роман-бајка са школом писања) 1998
- Чаробно огледало (бајке) 2000
- Пут жене (есеј о жени у православљу) 2001
- И реч и лек (зборник лирских текстова по рецептури Хитне помоћи Београда) 2002
- Нежни и дивљи (роман) 2003
- Очаравање (приче и песме) 2008
- Господарица Ана (роман) 2011
- Мали роман о светлости (роман) 2013
- Огледи о љубави и слободи (роман) 2016[2]
Награде[уреди | уреди извор]
- Мајска награда "Ђуро Салај" за поезију
- "Награда Андрићеве задужбине за поезију"[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Zorica Kuburović”. laguna.rs. Приступљено 26. 07. 2018.
- ^ „Reč kao lek”. biljeizdravlje.rs. Приступљено 26. 07. 2018.
- ^ Kuburović, Zorica (2014). Božićna bajka. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-1673-7.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
