Игуман Николај (Младеновић)
| Николај (Младеновић) | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Световно име | Милан Младеновић |
| Датум рођења | 16. јун 1972. |
| Место рођења | Београд, СФРЈ |
| Датум смрти | 27. јул 2020. (48 год.) |
| Место смрти | Манастир Саринац, Србија |
| Гроб | Манастир Саринац |
| игуман Манастира Саринца | |
| Године | 2014—2020 |
| Наследник | Јустин (Сегедински) |
| игуман Манастира Прохор Пчињски | |
| Године | 2011—2014 |
| Претходник | Пахомије Гачић |
| Наследник | Стефанида Главчић |
Николај (световно Милан Младеновић; Београд, 16. јун 1972 — Манастир Саринац, 27. јул 2020) био је српски игуман и старешина Манастира Прохор Пчињски и Манастира Саринца.
Биографија[уреди | уреди извор]
Игуман Николај, у свету Милан Младеновић, рођен је у Београду, 16. јуна 1972. године од благочестивих родитеља Стевана и Десанке. У родном граду завршио је основно образовање, као и гимназију. Затим одлази на Економски факултет, који похађа три године. Као надарен младић се уписује се и на Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду, смер; конзерватор-рестауратор зидног сликарства, који завршава у року са завидним успехом.[1]
Након окончаног школовања, запослио се у Републичком заводу за заштиту споменика културе Београд. Са екипом најбољих стручњака у тој области радио је на рестаурацији фресака у манастирима Хиландару, Студеници и Јашуњи код Лесковца. Упоредо је обављао дужност професора Краљевске уметничке школе, предмет: конзервација и рестаурација.[2]
Ступа у Манастир Светог Николе у Епархији врањској, са намером да сав свој живот посвети Богу. Након проведеног искушеничког стажа, 2011. године прима монашки постриг са именом Николај, у част светог златоуста Николаја Жичког и Охридског. Убрзо затим бива рукоположен руком епископа врањског Пахомија Гачића, у чин јеромонаха, и као такав постављен за игумана Манастир Прохор Пчињски код Бујановца, 26. јануара 2011. године где прима управу манастира.[3]
Постављен је за игумана Манастира Саринца код Великих Пчелица, 2014. године где је провео као старешина десет година.[4] Упокојио се у Господу 27. јула 2020. године у Манастиру Саринцу а сахрањен је на новом монашком гробљу.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ МИ, Агенција. „Свети Николај жички и Преподобни Јоасаф српски”. Манастир Преподобног Прохора Пчињског (на језику: српски). Приступљено 2023-07-15.
- ^ МИ, Агенција. „Прослава празника у манастиру Свети Прохор Пчињски”. Манастир Преподобног Прохора Пчињског (на језику: српски). Приступљено 2023-07-15.
- ^ МИ, Агенција. „Прослава празника Св. пророка Илије у Епархији врањској”. Манастир Преподобног Прохора Пчињског (на језику: српски). Приступљено 2023-07-15.
- ^ „Архијерејска Литургија у манастиру Ралетинцу”. Televizija Hram (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-15.
- ^ „Исповест свештенства Архијерејског намесништва младеновачког_2020.”. Храм Успења Пресвете Богородице (на језику: српски). 2020-07-04. Приступљено 2023-07-15.
