Пахомије Гачић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пахомије (Гачић)
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија врањска
Архијерејски чинепископ
Титулаепископ врањски
СједиштеВрање
Године службеод 1992.
ПретходникСава (Андрић)
Лични подаци
Световно имеТомислав Гачић
Датум рођења17. октобар 1952.
Мјесто рођењаЧечава (Теслић)
ФНР Југославија

Пахомије (световно Томислав Гачић; Чечава код Теслића, 17. октобар 1952) епископ је врањски.

У жижу јавности је доспео након оптужби за сексуално злостављање дечака[1]. Након неколико година суђења, у два од четири предмета је наступила апсолутна застарелост, док је у преостала два ослобођен кривице услед недостатка доказа.

Биографија[уреди]

Томислав Гачић је рођен 17. октобра 1952. године, у селу Чечави код Теслића, од оца Новака и мајке Василије[2]. Са својих двадесет година је био искушеник у манастиру Озрену и у манастиру Високим Дечанима, где се 1973. године замонашио и добио монашко име Пахомије. Исте године је рукоположен у чин ђакона од рашко-призренског епископа, касније српског патријарха Павла[2].

Након завршетка богословије у Призрену, 1976. године одлази на теолошки факултет у Атини, где је дипломирао 1980. године[2]. Исте године, рукоположен је у чин јеромонаха од славонског епископа Емилијана у манастиру Ваведењу у Београду. По завршетку основних студија, проводи две године у Палестини, на Синају, у египатским манастирима, на Светој гори и у Јапану, на постдипломским студијама[2].

Године 1982. Пахомије постаје настојатељ манастира Бање код Прибоја, а 1985. године је постављен за настојатеља манастира Папраће у Босни. 28. маја 1992. године је изабран за врањског епископа (владику), а 23. августа исте године је хиротонисан и устоличен од стране патријарха Павла и више архијереја православне цркве[2].

Након што је 1994. године тадашњи викарни епископ тетовски и администратор епархија СПЦ у Македонији Јован Младеновић изабран за епископа западноамеричког, дужност администратора за све епархије СПЦ у Републици Македонији поверена је владици Пахомију. Упркос отежаним околностима, које су биле условљене црквеним расколом, епископ Пахомије се током наредних година старао о развоју српских црквених општина у Македонији.[3]

Прве оптужбе и суђење[уреди]

Томислав Гачић (владика врањски Пахомије) је 31. децембра 2002. пред Општинском судом у Врању био оптужен за сексуално злостављање дечака. Према оптужби, Пахомије је злоупотребом службеног положаја у периоду од 1999. до 2002. године у службеним просторијама Епархије врањске починио четири кривична дела блудних радњи над малолетним дечацима који су желели да постану свештеници.[4][1]. Пахомије је негирао те оптужбе.

С обзиром на стално одлагање рочишта и због болести и непојављивања пред судом оптуженог Томислава Гачића[5], до краја суђења, у марту 2006. године, наступила је апсолутна застарелост за два кривична дела, из 1999. и 2000. године.[4] Након тога, суд у Нишу је за два кривична дела донео одбијајућу пресуду услед застарелости, док је за два кривична дела Гачића ослободио оптужбе због недостатка доказа. Тужиоци су протестовали због овакве пресуде.

Врховни суд је дао налаз да првостепени суд није спровео суђење у разумном року, услед чега је дошло до застарелости гоњења у односу на два од четири кривична дела.[6]

Реакције јавности[уреди]

Против овакве одлуку суда реаговало је више јавних личности и организација за заштиту људских права.[7] 28. маја 2008. године на изложби у галерији Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС), појавио се контроверзни уметнички рад „Пахомије на Булевару сумрака“ уметника Живка Грозданића. Такође, у појединим градовима Србије је освануо графит „Пахомије, Бог је љут!"[8]

Владика врањски Пахомије је 2011. године добио орден „Бели анђео“ од Епархије милешевске што је изазвало критике јавности.[9][10][11]

Нове оптужбе и истрага[уреди]

У марту 2013. покренута је нова истрага против Пахомија у вези са кривичним делом „недозвољене полне радње“. Магационар у Епархији га је оптужио за сексуално злостављање, које је почело када је имао 16 година и понављао први разред у Средњој богословској школи у Крагујевцу. У тужилаштву у Врању је потврђено да се води истрага, док је Епархија врањска саопштила да недељник Врањске, који је први пренео исказ магационара, покушава да створи нови „случај Пахомије“.[12]

Нови скандал је постао актуелан у медијима октобра 2019. године, јер је пронађен летос изгубљен Пахомијев мобител са експлицитним непримереним садржајима.[13][14]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Народне новине, 6. март 2006”. Narodne.campware.org. Приступљено 02. 2. 2012. [мртва веза]
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 СПЦ, Епископ врањски Пахомије, Приступљено 23. 4. 2013.
  3. ^ Пузовић 1999, стр. 171.
  4. 4,0 4,1 „Србија вести”. Srbijavesti.com. Архивирано из оригинала на датум 02. 06. 2014. Приступљено 02. 2. 2012. 
  5. ^ Тодоровић, Тома (30. 12. 2007). „Политика 30.12.2007”. Politika.rs. Приступљено 02. 2. 2012. 
  6. ^ Врховни суд Србије, Вести Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 19, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 23. 4. 2013.
  7. ^ „Квирија”. Queeria.com. Приступљено 02. 2. 2012. 
  8. ^ „Б92 Култура”. B92.net. Архивирано из оригинала на датум 07. 04. 2014. Приступљено 02. 2. 2012. 
  9. ^ „Patrijarh bez komentara o ordenu za Pahomija”. Blic.rs. Приступљено 02. 2. 2012. 
  10. ^ „Beli anđeo za crnu uniformu”. E-novine.com. Приступљено 02. 2. 2012. 
  11. ^ „Pahomije - sramota Srbije”. B92.net. 08. 10. 2011. Приступљено 02. 2. 2012. 
  12. ^ Vladika Pahomije pod novom istragom zbog seksualnog zlostavljanja Архивирано на сајту Wayback Machine (март 24, 2013) (на језику: енглески), Блиц
  13. ^ kurir.rs
  14. ^ banjaluka.in

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Сава (Андрић)
Епископ врањски
1992

Наследник:
-