Бујановац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бујановац
Bujanovac.JPG
Аутобуска станица у Бујановцу
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Општина Бујановац
Становништво
Становништво
 — (2011) 12011
Положај
Координате 42°27′20″ СГШ; 21°46′00″ ИГД / 42.4555° СГШ; 21.766666° ИГД / 42.4555; 21.766666 Координате: 42°27′20″ СГШ; 21°46′00″ ИГД / 42.4555° СГШ; 21.766666° ИГД / 42.4555; 21.766666
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 384 m
Бујановац на мапи Србије
Бујановац
Бујановац
Бујановац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 17520
Позивни број 017
Регистарска ознака BU

Бујановац је градско насеље и седиште истоимене општине у Пчињском управни округу, у Србији. Према попису из 2002. било је 12011 становника (према попису из 1991. било је 17050 становника).

Овде се налази Библиотека „14. новембар“ Бујановац.

Географски положај[уреди]

Бујановац има веома важан саобраћајно-географски положај. Он се налази јужно од Врања, на удаљености од 16 километара на месту где пут који спаја Косово са Поморављем избија на магистрални, моравско-вардарски правац. Због свог положаја на некада важном караванском раскршћу , Бујановац је био и раније-кроз средњи век и у турско време познат као занатско-трговачки центар.

Привредни развој[уреди]

Мала удаљеност од Врања имала је утицај на спорији развој од оног који је према његовом положају требало очекивати. После спрско-турских ратова из 1877-78. године пролаз нове границе оставио је Бујановац на територији Турске, што је утицало на његов развој као пограничног насеља и као трговачко-ѕанатског центра и саобраћајног раскршћа. Овај период завршава се са 1912. годином, са балканским ратовима, и ослобађањем ових крајева од Турака. Свој пуни привредни развој Бујановац ће имати тек у условима социјалистичке изградње земље. После Врања, Бујановац је данас највеће градско насеље Врањског Поморавља. У њему је у 1981. години живело 11.789 становника. Од индустријских радних организација овде се више од осталих издваја хемијска индустрија, која се бави прерадом пластичних маса ("Гумопластика"). Она почиње са радом 1959. године и за њу се и везује почетак индустријске производње у овом насељу. Даље, ту је и дуванска индустрија, затим фабрика акумулатора, прехрамбена индустрија, индустрија намештаја, гађевинског материјала.[1]

Називи[уреди]

Бујановац је познат по изворима минералне воде па је познат и по називу Бујановачка Бања. Град је такође познат по још неким називима на другим језицима: алб. Bujanoci, буг. Буяновац.

Демографија[уреди]

У насељу Бујановац живи 8137 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 31,5 година (30,6 код мушкараца и 32,4 код жена). У насељу има 2628 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,57.

Састав становништва у овом насељу веома је хетероген уз релативну српску већину.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.177
1953. 3.681
1961. 4.603
1971. 7.524
1981. 11.789
1991. 17.050 16.647
2002. 12.011 14.613
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
4.329 36,04 %
Роми
  
3.859 32,12 %
Албанци
  
3.590 29,88 %
Бугари
  
27 0,22 %
Македонци
  
23 0,19 %
Горанци
  
10 0,08 %
Црногорци
  
6 0,04 %
Муслимани
  
4 0,03 %
Бошњаци
  
3 0,02 %
Хрвати
  
2 0,01 %
Словенци
  
2 0,01 %
Југословени
  
1 0,00 %
непознато
  
90 0,74 %


Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Павићевић М., Ракић Х., 1986., Лесковачки и Врањски крај, Библиотека дома културе младих „Жика Илић Жути”, Лесковац
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]