Име ветра

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Име ветра
Ime vetra-patrik rotfus v.jpg
Српско издање
Настанак и садржај
Ориг. насловThe Name of the Wind
АуторПатрик Ротфус
ЗемљаСАД
Језикенглески
Жанрепска фантастика, хорор
Издавање
ИздавачЛагуна
Број страница712
Превод
ПреводилацВесна Стојковић
Хронологија
НаследникСтрах мудрога

Име ветра, познат и под именом Хроника краљоубице: Дан први, роман је епске фантастике, који је написао амерички писац Патрик Ротфус. Ова књига је први део трилогије Хроника краљоубице, након кога следи књига Страх мудрога. Књигу је у Америци 27. марта 2007. године објавила издавачка кућа ДАВ. У Србији је објављена 2010. године у издању Лагуне.[1]

Историја писања[уреди | уреди извор]

Ротфус је Име ветра писао девет година током студирања енглеског језика. Инспирацију је извлачио из разних курсева које је похађао током студирања и из хобија којима се бавио.[2][3] Пре самог издавања, одломак романа је објављен као кратка прича по имену Пут ка Левинширу, победио на такмичењу Писци будућности 2002. године.[4]

Други део Страх мудрога објављен је 1. марта 2011. године, такође у оквиру издавачке куће ДАВ.

Структура[уреди | уреди извор]

Књига је подељена у две временске линије, где је прва у презенту, испричана наративом, док се друга прича бави историјом протагонисте Квоута коју он сам беседи. Књига такође поседује епилог и пролог, који су до речи идентични текстови.

Дешавање[уреди | уреди извор]

Red information icon with gradient background.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

У сеоској крчми редовни гости слушају причу о легендарном чаробњаку Таборлину Великом, кога су заробила зла бића звана Чандријани. Да побегне од њих, Таборлин је скочио са литице, али је знао Име Ветра, позвао га је, и ветар га мирно спустио на земљу. У каснијим деловима књиге, јунаци су углавном скептични што се таквих прича тиче. Неке од магичних моћи се уче на Универзитету и користе се свакодневно. Они који то могу да приуште куповали су магичне лампе, које су много боље од обичних свећа које користе сиромашни. Али ипак, сумња се да је ико способан да позове Ветар, и Чандријани, који би требало да се појављују са ватром плавкасте боје, су углавном одбачени као мит.

Прича почиње у градићу Небере са гостионичаром Коутом и његовим помоћником, где се касније сазнаје да је Коут заправо Квоут: непобедиви мачевалац, чаробњак и музичар, о коме се причало да је убио краља чиме је проузрокован рат. Његов асистент Баст је принц од Ферије. Квоут случајно спасава познатог летописца од пауколиких створења по имену Скрели, који га пита за дозволу да напише његову биографију. Квоут упозорава писца да ће време потребно да се прича исприча бити три дана, што се и подудара са самом трилогијом.

Квоут започиње причу са својим одрастањем међу племеном Едема Ру, поштованим путујућим забављачима. Проводи прелепо детињнство, док су га родитењи од најранијих дана учили да глуми, пева и свира на фрули. Путујућем циркусу се придружује Абенти, који Квоута подучава науци и „Симпатији” (магији која омогућава повезивање са објектом и његово контролисање на даљину). Квоут у једном моменту виђа Абентија како позива ветар, да докаже неверном народу како је могуће позвати и сам Ветар.

Квоутов отац, легендарни Арлинден, почиње да пише песму које ће постати његово највеће дело, трагичну баладу о Ланру. За ову композицију, Арлинден прикупља приче о Чандријанима где покушава да открије истину која се крије дубоко међу загонетним песмама, не објашњавајући какве ово везе има са Ланром. Ова потрага се кобно завршаава. Циркус стаје, Квоута мајка шаље да скупи мало жалфије у оближњој шуми. По повратку из шуме он види да су сви чланови циркуса убијени укључујући и његове родитеље, а у центру свега клан Чандријана који мирно седи око ватре док она сија плавом светлошћу. Евидентно је да им се није свидела Арлингтонова истрага и дошли су да је заташкају убијајући њега и његове. Дванаестогодишњег Квоута замало убија Чандријан Циндер, када му негов господар Халилакс заповеда да то не учини, јер су им се приближавали мистериозни непријатељи.

Трауматизовани Квоут, жив али потпуно сам, проводи три године у гету града Тарбина, где је преживљавао од џепарења. Напушта овај живот пошто је поново чуо причу о Ланру, који је постао бегунац после убиства његове жене, прелазећи на тамну страну, уништавајући градове који су му претили и постајајући страшни господар Чандријана по имену Халилакс. Пре него што је Квоут могао питати више, пирповедача ухапси доминантна црква по оптужници за јерес.

Да би се докопао истине, Квоут је одлучио да иде на Универзитет, чији огромни Архиви укључују све врсте акумулираног знања — укључујући, вероватно и приче о Чандријанима. На путу Квоут се заљубљује у талентовану младу жену која је позната као Дена, која је музичар попут њега. Квоут се уписује на Универзитет упркос недостатку школарине и одличан је студент, али се суочава са континуираним сиромаштвом и ривалством са богатим студентом Амброзом и арогантним мајстором Хемеом. Због Амброзовог трика, Квоута избацују из Архива тиме ометајући његово истраживање о Чандријанима. То га ипак није омело да оствари велика пријатељства и притом буде одличан студент. Квоут купује лауту и свира за новац у чувеној музичкој коноби са Деном.

Читајући извештаје о плавој ватри и убиствима на сеоском венчању, он сумња на Чандријане и одлази на локацију. Тамо, Квоут и Дена упознају локалног фармера који је пријавио плаву ватру, и док траже Чандријане, сусрећу се са Дракусом, који је скоро уништио оближњи град пре него што га је убио Квоут. Квоут успева да открије разлог зашто су Чандријани убили све на венчању: младин отац је копајући земљу открио стару посуду на којој су биле слике свих седам Чандријана.

Назад на Универзитету, Амброз напада Квоута, али Квоут га побеђује у окршају позивањем имена Ветра, након чега мајстор Елодин прихвата Квоута као свог ученика.

У гостионици на дан причања саме приче, једног плаћеника опседа демонска сила, и он напада госте и убија једног од њих, пре него што га убије млади Баст, Квоутов помоћник. Први дан се завршава када Квоут заврши прво поглавље своје приче и на град се спушта тама. Усред ноћи, Баст упада у собу код хроничара и убеђује га да се фокусира на Квоутове херојске приче надајући се да ће орасположити легендарног гостионичара.

Награде[уреди | уреди извор]

  1. Квил награда (2007) — Научна фантастика/хорор[5]
  2. Најбоља књиге године (2007) —Паблишерс викли —Научна фантастика/хорор[6]
  3. Алекс награда (2008) — Асоцијација библиотека − књиге за младе[7][8]
  4. Избор читалаца (2008) — SF Site[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ime vetra”. laguna.rs. Приступљено 27. 3. 2020. 
  2. ^ Ротфус, Патрик. „Очекујте”. Patrick Rothfuss. Приступљено 29. 11. 2011. 
  3. ^ KG, Literatur-Couch Medien GmbH & Co. „Interview with Patrick Rothfuss”. Phantastik-Couch.de (на језику: немачки). Приступљено 17. 10. 2018. 
  4. ^ Rothfuss, Patrick. „A Glimpse of Things to Come”. Patrick Rothfuss. Приступљено 29. 11. 2011. 
  5. ^ „The Quill Award Winners”. Goodreads. Приступљено 10. 8. 2015. 
  6. ^ Staff (5. 11. 2007). „PW's Best Books of the Year”. Publishers Weekly. Приступљено 10. 8. 2015. 
  7. ^ „Alex Award Winning Books for Mature Teenagers – Another Book List”. Word Press. 1. 9. 2008. Приступљено 4. 6. 2012. 
  8. ^ „2008 Alex Awards”. Ala.org. YALSA. Приступљено 10. 8. 2015. 
  9. ^ Webmaster, Rodger Turner. „The SF Site: Readers' Choice Best Read of the Year in Science Fiction and Fantasy”. www.sfsite.com. Приступљено 14. 9. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]