Институт за међународну политику и привреду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Институт за међународну политику и привреду
Научно-истраживачка организација
Делатност политичке науке правне науке економија безбедност
Основано 8.12.1947.
Седиште Македонска 25
11000 Београд, Србија
Руководиоци
Директор: Проф. др Бранислав Ђорђевић
Веб-сајт http://www.diplomacy.bg.ac.rs/

Институт за међународну политику и привреду (ИМПП) у Београду представља научни институт — установу у области друштвених наука која обавља научноистраживачку делатност од општег интереса за Републику Србију.[1]

Као један је од најстаријих института у Југоисточној Европи, Институт за међународну политику и привреду систематски се бави проучавањем међународних односа од значаја за утврђивање стратешких праваца политичког, економског, социјалног, технолошког и културног развоја државе, као и њеног спољнополитичког, међународног правног, економског и безбедносног положаја.

Историјат[уреди]

Институт за међународну политику и привреду основан је 8. децембра 1947. године (Уредба о оснивању Института за међународну политику и привреду, „Службени лист ФНРЈ“, бр.107/1947).

Од оснивања, Институт непрекидно ради на задацима научног проучавања процеса и појава у области међународне политике и привреде, као и правних и безбедносних аспеката међународних односа од интереса за положај и спољну политику земље.

У бившој СФР Југославији, потом у СР Југославији, али и у државној заједници Србија и Црна Гора, Институт за међународну политику и привреду био је статусно повезан са савезним органима који су утврђивали и спроводили државну спољну политику (Закон о Институту за међународну политику и привреду, „Службени лист СФРЈ“, бр. 11/1974; Уредба о савезној јавној установи Институт за међународну политику и привреду, „Службени лист СРЈ“, бр. 11/1997, 5/2002).

Након распада СФР Југославије и раздруживања државне заједнице Србија и Црна Гора,  Институт је престао да функционише као установа од савезног значаја.

Одлуком Владе Србије о вршењу оснивачких права у јавним предузећима, јавним установама и организацијама у којима је оснивачка права имала СР Југославија, („Службени гласник Републике Србије“, бр. 49/2006), Институт је прешао у надлежност Владе Републике Србије – ресорног Министарства за науку (Закон о научноистраживачкој делатности, „Службени гласник Републике Србије“, број 110/2005,  50/2006 — испр. и 18/2010).

Области истраживања[уреди]

Србија у међународним односима

Међународни положај Републике Србије у контексту глобалних и регионалних интереса најзначајнијих актера међународних односа;

Билатерални и мултилатерални дипломатски односи Србије и њено учешће у раду међународних организација;

Спровођење транзиционе реформе у контексту трансатлантских и евроазијских интеграција;

Спољна политика и економска политика Србије као одговори на изазове глобализације.

Глобални међународни односи и безбедност

Развој међународних односа у доба после Хладног рата – политичка, војна и економска димензија;

Спољна политика великих и регионалних сила;

Нови глобални изазови и претње традиционалној и тзв. мекој безбедности и међународне иницијативе за решавање безбедносних проблема;

Развој институционализације међународних односа у 21. веку, са посебним фокусом на реформу Уједињених нација и примену концепта управљања на више нивоа;

Међународне војно-политичке организације и остали аранжмани мултилатералне сарадње у овој области;

Утицај појединих глобалних проблема, попут нпр. миграција и угрожавања животне средине, на међународне односе и делотворност управљања на више нивоа.

Развој међународног права

Развој међународног јавног права и његова кодификација од стране Уједињених нација

и других међународних организација;

Правни систем Уједињених нација и других међународних организација;

Право Европске уније;

Решавање међународних спорова;

Дипломатско и конзуларно право;

Међународноправно регулисање заштите животне средине;

Развој међународног приватног права.

Светска економија

Стратешки правци развоја глобалних економских токова и међународних економских односа, као и глобалних трендова у развоју трговине, финансија, технолошког развоја

и информатике;

Регионални економски развој;

Односи Север-Југ;

Глобална и регионална економска сарадња;

Развој међународних финансијских организација

(ММФ, Светске банке, СТО, ИБРД, ЕБРД итд);

Економска дипломатија.

Европске студије

Политички, економски, друштвени, културни и религијски развој у европским земљама узетим појединачно и у Европи као целини;

Паневропски интеграциони процеси, са посебним фокусом на развој институционалног оквира у виду Савета Европе, ОЕБС-а итд;

Функционисање политичког система Европске уније и отворена питања даљег проширења и продубљавања наднационалне интеграције;

Напредовање Србије ка чланству у Европској унији и усклађивање домаћег правног система са правним наслеђем Уније.

Посебно место у организационој структури ИМПП заузима Регионални центар за управљање научним пројектима у формату сарадње 16 + 1 иницијативе "Појас и пут свиле".

Часописи Института[уреди]

ИМПП издаје часописе:

  • Међународни проблеми (International Problems)[2]
  • Међународна политика[3]
  • Тhе Review of International Affairs[4]
  • Европско законодавство (European Union Legislation)[5]

Признања[уреди]

Указом председника Републике Србије број КОПР 19 од 9. фебруара 2017. године за нарочите заслуге и допринос у проучавању међународних односа, а поводом 70 година постојања, Институт за међународну политику и привреду одликован је Сретењским орденом. На свечаности у Председништву Србије, одржаној на Дан државности Републике Србије, 15. фебруара 2017. године, председник Републике Томислав Николић уручио је орден директору Института, проф. др Браниславу Ђорђевићу.

Међународна сарадња[уреди]

Међународна сарадња од оснивања ИМПП представља веома значајан део његових активности. Институт је успоставио сарадњу са бројним истраживачким, универзитетским и другим научним институтима и истраживачким центрима у региону и свету. Сарадња укључује међународне научне конференције, округле столове, билатералне разговоре, размену посета, студијске боравке, предавања истакнутих гостију из иностранства, курсеве за дипломате и постдипломце, учешће сарадника ИМПП у конференцијама у иностранству, размену радова и публикација итд. Сарадници ИМПП су учествовали као експерти у раду државних и других делегација на бројним међународним конференцијама и састанцима међународних организација као што су Генерална скупштина УН, Специјални комитет Уједињених нација за проучавање принципа међународног права о пријатељским односима, Комисија за међународно право, Асоцијација за међународно право, ECOSOC, GATT, UNESCO, FAO, итд. 

Регионална сарадња

Билатерални односи Републике Србије са суседним земљама;

Политички и економски положај Републике Србије на Балкану;

Билатерална и мултилатерална сарадња на Балкану;

Мултилатералне иницијативе за сарадњу у југоисточној Европи, Подунављу и црноморском басену;

Регионална сарадња на територији бившег СССР-а, у Северној и Јужној Америци, Азији

и Африци.

Организација Института за међународну политику и привреду[уреди]

Управни одбор[6]

Руководство[7]

Истраживачи[8]

Библиотека ИМПП[уреди]

ИМПП поседује једну од највећих специјализованих и депозитарних библиотека у области међународних односа у региону. Реч је о веома обимној званичној документацији УН, ЕУ, НАТО и других глобалних и регионалних међународних организација.[9] 

Општи фонд садржи:

  • базу података са више од 32.000 записа,
  • монографије из области међународног права,
  • међународних политичких и економских односа,
  • стране и домаће часописе из 46 земаља и
  • електронске часописе.

Више од 100 наслова је доступно у просторијама Библиотеке.

Неки од њих су:

Southeast European and Black Sea Studies, American Journal of International Law, Foreign Affairs, Economie et Statistique, Foreign Policy Review, International Politik, The International Spectator, Politique étrangère, Social Science Japan Journal, Südost-Europa.

Поред тога, Библиотека има 318 речника на 20 разних језика.итарна библиотека Уједињених нација

Депозитарна библиотека УН је формирана 1948. године и садржи већину штампаних материјала Уједињених нација и њених органа (оргиналне документе са заседања), комисија и специјализованих агенција (Економска комисија за Европу, Економска комисија за Азију и Пацифик, Економска комисија за Африку, Економска комисија за Латинску Америку, Комисија за међународно право, UNCTAD, WTO, ILO и друге).

Директори[уреди]

Директор Института за међународну политику и привреду — Проф. Др Бранислав Ђорђевић[8]

Некадашњи директори Института за међународну политику и привреду:

  • Милан БАРТОШ (1947—1949)
  • Иван КАРАИВАНОВ (1949—1951)
  • Вилко ВИНТЕРХАЛТЕР (1951)
  • Радивоје ДАВИДОВИЋ (1952—1953)
  • Јован МАРИНОВИЋ (1954—1955)
  • Влајко БЕГОВИЋ (1955—1958)
  • Јанез СТАНОВНИК (1958—1962)
  • Лео МАТЕС (1962—1972)
  • Милан ШАХОВИЋ (1972—1977)
  • Божидар ФРАНГЕШ (1977—1985)
  • Милан ШАХОВИЋ (1985—1988)
  • Јокица ХАЏИ ВАСИЛЕВА (1988—1989)
  • Предраг СИМИЋ (1989—1997)
  • Миленко КРЕЋА (1997—2000)
  • Ватрослав ВЕКАРИЋ (2000—2005)
  • Александар ФАТИЋ (2005—2006)
  • Едита СТОЈИЋ-КАРАНОВИЋ (2007—2008)
  • Душко ДИМИТРИЈЕВИЋ (2009—2014)

Референце[уреди]