Пређи на садржај

Интравенска канила

С Википедије, слободне енциклопедије
Периферни интравенски катетер на причвршћен за руку пацијента лепњивими тракама.

Интравенска канила, периферни венски катетер, периферна венска линија, катетер за периферни венски приступ је мала, флексибилна цев којом се након постављена у периферну вену обезбеђује трајни венски приступ за давање интравенске терапије (као што су течности за лекови) или убризгавање дијагностичког контраста за радиолошку дијагностику.[1]

Отвор за ињекцију на канили има неповратни вентил, а боја поклопца каниле је у складу са међународним стандардом како би се брзо визуелно препознала величина интравенске каниле. Каниле су појединачно паковане и намењене су за једнократну употребу.

Најчешће се користи интравенска канила, која има флексибилна крила и отвор за ињекцију, која се лако поставља и безбедно фиксира за кожу пацијента, што је предуслов за квалитетну примену интравенске терапије.

Постављање интравенске каниле је најчешћи медицинско-технички поступак који се користи у болничком лечењу и нези пацијената. Према подацима из стручне литературе, преко 70% хоспитализованих пацијената има уграђену интравенску канилу.

Примена[уреди | уреди извор]

Интравенска канила се уводи у вену помоћу игле (слично оној за вађење крви), која се затим уклања док мала пластична канила остаје на месту унутар вене. Канила се затим фиксира тако што се залепи за кожу пацијента или се за ту намену користи лепљиви завој.

Периферни венски катетер је најчешће коришћени васкуларни приступ у медицини. Даје се већини хитних и хируршких пацијената, или пре неких радиолошких техника снимања уз коришћење радиоконтраста. На пример. само у Сједињеним Америчким Државама, током 1990-их, сваке године, више од 25 милиона пацијената имало је периферну венску линију.[2]

Периферни венски катетер се обично поставља у вену на шаци или руци. Треба га разликовати од централног венског катетера који се убацује у централну вену (обично у унутрашњу југуларну вену врата или подкључну вену грудног коша), или од артеријског катетера који се може поставити у периферну или централну артерију.

Код деце, да би се смањио непријатан осећај, може се применити локални анестетички гел (као што је лидокаин) на месту уметања каниле.

Узимање крви се може обавити у тренутку постављања периферног венског катетера или касније.[2]

Периферни венски катетери се такође могу користити у хитном лечењу тензионог пнеумоторакса – могу се поставити у други интеркостални простор дуж средње клавикуларне линије како би се смањила напетост пре коначног лечења грудним дренажом.[3]

Индикације[уреди | уреди извор]

  • хируршке процедуре,
  • дијагностичке процедуре које захтевају употребу ИВ контрастног средства (ангиографија, коронарна ангиокрафија, МРТ, КТ),
  • инвазивне дијагностичке и терапијске процедуре (бронхоскопија, ПЦИ)
  • примена интравенске терапије неколико дана,
  • хидратација пацијента.
  • хитни случајеви (анафилакса, кардиопулмонални застој).

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

  • целулитис на екстремитетима,
  • тромбофлебитис,
  • после мастектомије на руци која се налази на страни оперативног захвата,
  • код пацијената који су на хемодијализи, избегавати руку на којој се налази артерио-венска фистула.

Компликације[уреди | уреди извор]

Током примене интравенске каниле може доћи до следећих компликација:[4]

  • инфекције,
  • флебитиса,
  • екстравазације,
  • инфилтрације,
  • ваздушне емболије,
  • крварења (крварење),
  • формирања хематома (модрице),
  • емболије катетером, која може настати када се мали део каниле одломи и уђе у васкуларни систем. У циљу превенције приликом уклањања периферне ИВ каниле, треба пробверити врх каниле да би се уверио да је нетакнут.[4]

Због ризика од инфекције на месту уметања, интравенске каниле саветује се у стручним смерницама да канили треба заменити сваких 96 сати.[5][6]

Бројним истраживањима показало се да стручни менаџмент смањује компликације код примене периферних линија.[7]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Management of Peripheral Intravenous Catheters Clinical Care Standard | Australian Commission on Safety and Quality in Health Care”. www.safetyandquality.gov.au. 
  2. ^ Lesser, Finnian D; Lanham, David A; Davis, Daniel (2020). „Blood sampled from existing peripheral IV cannulae yields results equivalent to venepuncture: a systematic review”. JRSM Open (на језику: енглески). 11 (5): 205427041989481. ISSN 2054-2704. doi:10.1177/2054270419894817. 
  3. ^ Weegenaar, Celestine (2018-08-21). „Pneumothorax | Acute Management”. Geeky Medics (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-14. 
  4. ^ а б Doyle, Glynda Rees; McCutcheon, Jodie Anita (2015-11-23). „8.2 Intravenous Fluid Therapy”. Clinical Procedures for Safer Patient Care (на језику: енглески). 
  5. ^ CDC Morbidity and Mortality Weekly Report Aug 2002. „Guidelines for the Prevention of Intravascular Catheter-Related Infections”. Приступљено 2008-03-13. 
  6. ^ Bregenzer T, Conen D, Sakmann P, Widmer AF (јануар 1998). „Is routine replacement of peripheral intravenous catheters necessary?”. Arch. Intern. Med. 158 (2): 151—56. PMID 9448553. doi:10.1001/archinte.158.2.151 Слободан приступ. 
  7. ^ Marsh, Nicole; Webster, Joan; Mihala, Gabor; Rickard, Claire M (2015-06-12). „Devices and dressings to secure peripheral venous catheters to prevent complications” (PDF). Cochrane Database of Systematic Reviews (на језику: енглески) (6): CD011070. PMID 26068958. doi:10.1002/14651858.CD011070.pub2. hdl:10072/391192 Слободан приступ — преко Cochrane Wounds Group. 

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Ослонац за руку се препоручује за имобилизацију екстремитета за канилирање шаке, стопала или антекубиталне јаме код деце.[1]
    Ослонац за руку се препоручује за имобилизацију екстремитета за канилирање шаке, стопала или антекубиталне јаме код деце.[1]
  • Канила пре употребе.
    Канила пре употребе.
  • Канила током употребе.
    Канила током употребе.
  • Новији тип каниле са додатним сигурносним карактеристикама.
    Новији тип каниле са додатним сигурносним карактеристикама.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
  1. ^ p. 349 in: James R. Roberts, Jerris R. Hedges (2013). Roberts and Hedges' Clinical Procedures in Emergency Medicine E-Book (6 изд.). Elsevier Health Sciences. ISBN 9781455748594. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интравенска_канила&oldid=27893452”