Centralni venski kateter

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Centralni venski kateter
Blausen 0181 Catheter CentralVenousAccessDevice NonTunneled.png
Dijagram koji prikazuje netuneliranu centralnu liniju umetnutu u desnu potključnu venu
MeSHD002405

Centralni venski kateter (skraćeno CVK) je intravenska linija koja najčešće služi za ordiniranje tečnosti, lekova, uzimanje krvi za analize i merenje centralnog venskog pritiska. Plasiranje centralnih venskih katetera danas je svakodnevica u radu anesteziologa. Prilikom njihovog plasiranja moraju se poštovati principi asepse, a eventualne komplikacije kanulacija centralnih vena moraju se brzo zbrinuti. Kateteri širokog lumena omogućavaju rad uredjajima za brzu administraciju tečnosti.[1]

Indikacije[уреди]

Indikacije za primenu centralnog venskiog kateter vremenom su postale sve brojnije, tako da se danas on plasira kada je:

  • otežan ili nemoguć pristup venama na rukama,
  • potrebna administracija nekih lekova ili nutrijenata koji ne mogu da se administriraju kroz manje vene na rukama (vazoaktivni ili lekovi koji iritiraju zid vene),
  • u toku operacija moguć veliki gubitak krvi,
  • bolesnik politraumatizovani,
  • bolesnik hemodinamski nestabilan,
  • bolesnik kritično oboleo i leži u jedinicama intenzivnog lečenja,
  • neophodna neka neurohirurška operacija (npr adnje lobanjske jame),
  • plasiranje centralnog venskog katetera standardna procedura kod bolesnika u kardiovaskularnoj i torakalnoj hirurgiji.
  • kroz CVK širokog lumena moguća brza nadoknada volumena i korišćenje specijalnih uredjaja za brzu nadoknadu volumena.
  • kroz kateter neophodno da se uz pomoć posebni setovi za punkciju centralne vene, plasira sonda za privremeni pejsmejker,
  • preko specijalnih katetera širokog lumena moguće da se izvede hemodijaliza ili plazmafereza.[1]

Kontraindikacije[уреди]

Kontraindikacije Opis
Apsolutna kontraindikacija
  • Za plasiranje CVK u jugularnu i potključnu venu je sindrom gornje šuplje vene.
Relativne kontraindikacije
  • Koagulopatije zbog mogućeg razvoja hematoma i krvavljenja,
  • Skorašnja implantacija pejsmejkera ili unutrašnjeg defibrilatora.

Preporučuje se da period između ugradnje pejsmejkera ili defibrilatora i plasiranja CVK treba da bude n ajmanje 4-6 nedelja kako ne bi došlo do dislokacije elektroda ovih uredjaja.[2]

Umetanje CVK[уреди]

Mesta za umetanje CVK[уреди]

Centralno uveden kateter

Centralni venski kateter se uvodi u neku veliku venu, npr.:

  • Unitrašnju vratnu venu (v. jugularis interna) — tako da se vrh uvedenog katetera nalazi u blizini desne pretkomore (u gornjoj šupljoj veni)
  • Potključnu venu (v. subclavia) — tako da se vrh uvedenog katetera nalazi u blizini desne srčane pretkomore (u gornjoj šupljoj veni)
  • Butnu venu (v.femoralis) — tako da se vrh uvedenog katetera nalazi u u ilijačnoj veni (ako se kateter plasira preko butne vene).
Periferno uveden centralni kateter

Kod nekih bolesnika CVK može biti umetnut kroz vene kubitalne (lakatne) regije odakle se dalje uvodi u potključnu venu (v. subclavia). Ova vrsta katetera se naziva periferno uveden centralni kateter (akronim PICC – peripherally inserted central catheter).

Izbor mesta[уреди]

Definitivan izbor mesta umetanja katetera zavisi od kliničke prezentacije i u svakom pojedinom slučaju je indiividualan:[3]

Na primer, ako je na mestu planiranom za plasiranje CVK (najčešće desna unutrašnja vratna vena) infekcija, kolizija sa operativnim poljem, opekotina, prethodna operacija na vratnim arterijama ili bolesnik ima traheostomu, onda u obzir dolazi neko drugo mesto za plasiranje CVK.[1]

Prethodni postupci[уреди]

Pre umetanja CVK, vrši se procena odgovarajućih laboratorijskih rezultata i indikacija za postavljanje katetera, kako bi se minimizirali rizici i komplikacije postupka.

Kako u centralnim venama iznad nivoa srca vlada negativni pritisak, u uspravnom i sedećem pložaju vene su kolabirane pa je prilikom punkcije jugularne ili potključne vene potrebno da se bolesnik postavi u horizontalni ili u Trendelenburgov položaj kako bi se vene napunule krvlju i olakšala njihova punkcija.

Treba voditi računa da teški srčani bolesnici kao i gojazne osobe teško podnose Trendelenburgov položaj kada se CVK plasira dok su budni, pa je njima neophodno dodavanje kiseonika preko nazalnog katetera.

Zatim se očisti područje kože preko planiranog mjesta umetanja. Po potrebi se primenjuje lokalni anestetik.

Lokacija vene prepoznaje se slepom metodom prema orijentacionim tačkama ili upotrebom malog ultrazvučnog uređaja (kada je identifikacija vene olakšana, a procenat uspešnosti punkcije značajno veći). [a]

Umetanje katetera[уреди]

Šuplja igla se provlači kroz kožu sve dok se ne pojavi krv. Boja krvi i brzina njenog protoka pomažu da se razlikuje od arterijske krvi (što sugeriše da je arterija slučajno probijena).

Preporučuje se da se po dobijanju krvi aspiracijom dekonektuje špric od igle i da se u aseptičnim uslovima igla poveže sa transdjuserom kako bi se videla kriva pritiska i izmerio pritisak. Alternativno rešenje je, u slučaju da ne postoji trnsdjuser i monitoring za invazivno merenje pritiska, da se na iglu konektuje sterilna cevčica (ili deo sistema za infuziju) i podigne uvis kako bi se odredilo do koje visine (odgovarajućeg pritiska) će retrogradno doći nivo krvi.
Još jedna mogućnost provere pozicije igle je da se urade gasne analize iz krvi koja se uzima kroz iglu u krvnom sudu.

Venska linija se zatim ubacuje Seldingerovom tehnikom: tupim vodičem koji prolazi kroz iglu, po obavljenoj identifikacije lumena vene, a zatim se igla uklanja, a dilatator se navlači preko žičanog vodiča kako bi se izdilatirala koža i potkožno tkivo i olakšao prolaz katetera koji se zatim preko žičanog vodiča uvodi po uklanjanju dilatatora. Zatim se izvlači žičani vodič iz katetera i vrši aspiracija svih lumena CVK i njihovo ispiranje fiziološkim rastvorom (3-5 ml), zatvaranje sterilnim kapama i fiksiranje CVK za kožu.

Nakon toga može se obaviti rendgen grudi kako bi se potvrdilo da je linija umetnuta unutar gornje šuplj vene i da nehotice nije izazvan pneumotoraks. Na anteroposteriornom rendgenu ako je vrh katetera između 55 i 29 mm ispod nivoa karine smatra se prihvatljivim postavljanjem.

Može se prim,eniti i elektromagnetno praćenje za verifikaciju postavljanjog vrha katetera, što daje smernica tokom umetanja, i isključuje potrebu za rendgenom nakon toga.

Komplikacije nakon umetanja CVK[уреди]

Umetanje CVK prate i odredjeni rizici, kao i mogućnost nastanka komplikacija. Međutim koristi koja se očekuje od njihove upotrebe nadmašuju rizik od komplikacija, među kojima su najznačajnije:

  • Infekcija
  • Krvavljenje
  • Poremećaji srčanog ritma
  • Povreda vene ili limfnog duktusa u blizini vene
  • Inflamacija vene
  • Pneumotoraks
  • Hematotoraks
  • Vazdušna embolija
  • Oštećenje nerava
  • Perforacija desne pretkomore ili komore
  • Nenamerno plasiranje katetera u arteriju

Incidenca komplikacija (hematotoraks, pneumotoraks) je veća prilikom plasiranja CVK u potključnu venu u odnosu na plasiranje katetera u unutrašnju jugularnu venu.[1]

Napomene[уреди]

  1. ^ U Severnoj Americi i Evropi, upotreba ultrazvuka predstavlja zlatni standard za umetanje centralnog venskog katetera, umesto klasičnog pristupa zasnovanog na obučenosti tertapeuta. Nedavni dokazi pokazuju da ultrazvučno navođenje za kateterizaciju subklavijalnih vena značajno dovodi do smanjenja komplikacija i neželjenog događaja.

Izvori[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Dejan Marković, Željko Bradić, Sonja Grković, Vladimir Tutuš, Marina Stojanović, Vera Sabljak, Kateterizacija centralnih vena i sistemi za brzu nadoknadu tečnosti Intenzivno lečenje, trauma i transfuzija, (Treći kurs Evropskog komiteta za edukaciju u anesteziji, Kopaonik, 09-11. 03. 2013)
  2. ^ Reich D, Alexander C, Mittnacht M, Manecke G,Kaplan J. Monitoring of the heart and vascular system. In Kaplan´s cardiac anesthesia: the echo era. 6th ed. Elsevier Inc. 416-451
  3. ^ Practice Guidelines for Central Venous Access. A Report by the American Society of Anesthesiologists Task Force on Central Venous Access. Anesthesiology 2012; 116:539–73

Literatura[уреди]

  • Kowalewska-Grochowska K, Richards R, Moysa GL, Lam K, Costerton JW, King EG. Guidewire catheter change in central venous catheter biofilm formation in a burn population. Chest 1991; 100:1090 –5.
  • Cobb K, High P, Sawyer G, et al. A controlled trial of scheduled replacement of central venous and pulmonaryartery catheters. N Engl J Med 1992; 327:1062–8.
  • Comunale E. M. A laboratory evaluation of the Level 1 Rapid Infuser (H1025) and the Belmont Instrument Fluid Management System (FMS 2000) for rapid transfusion. Anesth Analg 2003;97:1064 –9.
  • Barcelona S, Vilich F, Cote C. A comparison of flow rates and warming capabilities of the Level 1 and Rapid Infusion System with various-size intravenous catheters. Anesth Analg 2003;97:358 –63.

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).