Интраперсонална интелигенција

С Википедије, слободне енциклопедије
Модалитети

Интраперсонална интелигенција је способност интроспекције и способност спознавање себе и својих циљева, способности, ставова и вредности. [1]

Вежбање интраперосоналне интелигенције[уреди | уреди извор]

Вежбање интраперосоналне интелигенције може да се одвија путем процеса мишљења вишег реда и путем метакогнитивних процеса где се критички преиспитују смисаоности сопствених поступака и властитог живота. Циљ свега је властито самопознавање својих јачих и слабијих страна, својих способности, својих мотива, жеља итд. [2]Властито самопознавање се одвија кроз интеракцију и дискусију са другима (најчешће са вршњацима) и покушају тражења одговора на питања као што су : „Ко сам ја?“ или „Шта желим да постанем?“ и слично. Ту се могу тражити и одговори на специфичнија питања као: „Шта је најважнија ствар у мом животу сада?“ или „Шта су моји садашњи приоритети, а шта су моји циљеви у ближој или даљој будућности?“

Индикатори и садржаји вежбања[уреди | уреди извор]

Важни су следећи индикатори и садржаји вежбања: препознавање властитих емоционалних стања и њихових узрока; толеранција на фрустрације и изражавање љутње на прихватљив начин; више позитивних осећања према себи, школи и породици; преовладавање усамљености и анксиозности и повећање самоконтроле и одговорности; повећање способности емпатисања, тј.разумевање осећања, мишљења и ставова других; вежбање у анализи социјалних односа и повећање способности за слушање других. [3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Intrapersonalna inteligencija”. Nadarena deca (на језику: енглески). 2012-02-07. Приступљено 2019-10-05. 
  2. ^ Milinković, Ana (2017-03-21). „Različiti tipovi inteligencije”. Portal Mladi (на језику: српски). Приступљено 2019-10-05. 
  3. ^ Стојаковић, Предраг (2002). Педагошка психологија. Бања Лука: Филозофски факултет. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]