Исаија Серски

С Википедије, слободне енциклопедије

Исаија Серски (око 1300 — крај XIV в.), Инок Исаија, Старац Исаија, српски средњовековни писац, преводилац и дипломата.

Живот[уреди | уреди извор]

Родом са Косова, као младић напустио је дворску службу и отишао најпре у манастир Светог Јоакима Сарандапорског у северној Македонији, а онда на Свету гору, где је провео највећи део живота и као игуман обновио руски манастир Свети Пантелејмон. Уживао је велики углед код српских владара, а 1375. године одиграо је значајну улогу у преговорима о окончању црквеног раскола и коначном помирењу између Српске патријаршије и Цариградске патријаршије.[1][2]

Књижевни рад[уреди | уреди извор]

На Светој гори је после Маричке битке 1371. превео на српскословенски Псеудо–Дионисија Ареопагиту (Небеска јерархија, Црквена јерархија, Мистичко богословље и Божанска имена), незаобилазна дела за византијску теологију и хришћанску културу после VI в. У кратком запису уз превод Псеудо-Дионисијевог дела Исаија је оставио снажно сведочанство о Маричкој бици и приликама у опустошеној Србији после налета Турака („... И остаде земља од свих добара лишена, од људи, и стоке, и других плодова. Јер не бијаше кнеза, ни вожда, ни предводника у народу, ни избавитеља, ни спаситеља... И заиста, тада живи завидеше мртвима.“).

Превод на савремени српски језик[уреди | уреди извор]

  • Инок Исаија уз превод Псеудо–Ареопагита, у: „Стари српски записи и натписи“, приредио проф. др Милорад Павић, Београд, Просвета, СКЗ, 1986. Библиотека Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 24, стр. 70–72.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Богдановић 1975, стр. 81-91.
  2. ^ Баришић 1982, стр. 159-182.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Баришић, Фрањо (1982). „О измирењу српске и византијске цркве 1375”. Зборник радова Византолошког института. 21: 159—182. 
  • Богдановић, Димитрије (1975). „Измирење српске и византијске цркве”. О кнезу Лазару. Крушевац: Народни музеј. стр. 81—91. 
  • Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
  • Ђорђе Трифуновић: Кратак преглед југословенских књижевности средњега века, Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.
  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 79.